Матејић за РТС: Ормуски мореуз је иранска економска атомска бомба

И Вашингтон и Техеран прелиминарни договор представили су као победу. Тржишта су одахнула, цена нафте је пала, а владе од Токија до Берлина поздравиле су вест да је Ормуски мореуз поново отворен, након што је претходних месеци био најопаснија тачка светске економије.

Ипак, олакшање није исто што и тријумф. Ирански режим, који је Доналд Трамп желео да сломи, остао је на ногама. Опстали су и ирански нуклеарни програм, балистичке ракете, дронови и мрежа савезника у Ираку, Либану и Јемену.

"Чини ми се да је Америка свакако већи релативни губитник, не у односу Америка–Иран, већ у односу на то где је била пре рата и где је сада", каже за емисију Свет.Уживо Страхиња Матејић, директор Тима за геостратегију Евроазијске групе.

Иран није Венецуела

Матејић оцењује да је улазак САД у сукоб са Ираном био резултат комбинације идеологије, тржишних интереса и, пре свега, великог утицаја Израела.

Према његовим речима, Трамп је у Иран ушао охрабрен претходном америчком акцијом у Венецуели, али је Техеран био "потпуно друга зверка".

"Корумпирани режим Венецуеле, еродирана полиција и војска и договор са делом власти који наставља да води државу – то је један пар рукавица. Иран, са Револуционарном гардом која је искусна, добро плаћена и идеолошки мотивисана, јесте потпуно друга лига", каже Матејић.

Додаје да Иран, упркос озбиљном слабљењу, и даље има полуге моћи у региону – преко Јемена, Ирака, шиитских структура у Либану, као и мрежа повезаних са Газом и Западном обалом.

"То је Америка научила на тежи начин", истиче Матејић.

Lax Americana уместо Pax Americana

На питање да ли договор са Ираном означава крај Pax Americana, америчког поретка који је деценијама гарантовао глобалну стабилност, Матејић каже да се тај крај није догодио сада – већ много раније.

"Многи ће рећи да је Pax Americana трајала до Ирака и Авганистана, можда до 11. септембра, можда до светске економске кризе 2008. године. Не бих се усудио да кажем да је тек сада завршена. Мислим да је то одавно био случај", наводи Матејић.

У том контексту објашњава и појам Lax Americana – Америке која више не жели, али све мање и може, да буде глобални полицајац.

"То је и изабрано и условљено. Изабрано, јер Трамп не жели да буде глобални полицајац. Али је и условљено, јер када нешто почне, више не може лако да контролише последице", каже Матејић.

Између Хувера и Регана

Бранећи договор са Ираном, Доналд Трамп је поручио да не жели да буде Херберт Хувер – председник кога историја памти по почетку Велике депресије. Тиме је, сматра Матејић, Трамп показао да рат и договор са Ираном посматра пре свега кроз економску цену.

С друге стране, републикански јастребови тврде да се Роналд Реган "преврће у гробу", јер сматрају да је Америка направила превелике уступке Ирану.

"Лично бих био ближи овој другој страни, која критикује Трампа на нивоу лоше спољно-политичке одлуке", каже Матејић.

Ипак, додаје да се Трамп вероватно не руководи превише предстојећим изборима за Конгрес, јер ће у последње две године мандата покушати да обликује сопствено политичко наслеђе.

"Он ће свакако желети да стави последњу тачку на своју осмогодишњу политику, на трампизам и MAGA покрет, који у ширем смислу траје већ десет година", оцењује Матејић.

Може ли Трамп да контролише Нетанјахуа

Једно од кључних питања после договора са Ираном јесте да ли Америка може да гради мир ако не контролише израелску владу.

Матејић каже да ће Израел наставити да се води старом логиком: „Прво нешто уради, па онда тражи дозволу или се извињава.“

"Не заборавимо да у октобру долазе избори у Израелу. Ова спољнополитичко-војна акција јесте и у контексту избора за Нетанјахуа, који пре рата није стајао добро, а сада има огромну подршку за наставак конфронтације са Ираном", каже Матејић.

Ормуски мореуз као иранска економска атомска бомба

На питање да ли се показало да је Ормуски мореуз иранска атомска бомба, Матејић каже да у корпоративном и инвестиционом смислу – јесте.

"Илустративно, свакако. Корпоративно и инвестиционо, то јесте атомска бомба", каже Матејић.

Ипак, додаје да су инвеститори већ научили да живе са кризама на Блиском истоку.

"Један инвеститор нам је у шали рекао: падају бомбе над Абу Дабијем, ваздушни простор Израела је поремећен, Иран је изгубио још једног лидера, Америка не зна шта се дешава – а за нас је то само уторак", наводи Матејић.

Како објашњава, тржишта брзо апсорбују ризике, а конфликти у том региону већ су делимично урачунати у цене.

"Не очекујем да наредни период буде толико волатилан као претходних шест до осам месеци. Тржишта су се прво успаничила, затим схватила да је то нова реалност и почела да прилагођавају пословне одлуке", каже Матејић.

Шта остаје од "Америке на првом месту"

На крају, Матејић оцењује да рат са Ираном неће нужно нанети непоправљиву политичку штету Трампу међу бирачима, али може додатно да отвори питање његовог политичког наслеђа и наследника унутар републиканског покрета.

Као важне фигуре помиње Џеј Ди Венса и Марка Рубија, за кога каже да тренутно држи две кључне позиције какве нико није обједињавао још од Хенрија Кисинџера.

"Видећемо шта ће се десити са Кубом. Марко Рубио, као кубански Американац и тврд антикомуниста, већ једним, а можда и са оба ока гледа ка Куби", каже Матејић.

За сада, међутим, кључна последица иранског рата није само унутрашња америчка политика, већ и промена слике америчке моћи.

Договор са Ираном донео је предах тржиштима, али није решио питања Ирана, Либана, Хезболаха, Израела, Ормуза нити америчког утицаја на Блиском истоку. Ако је то мир, онда је то мир са роком трајања и са отвореним питањем да ли је Трамп зауставио рат или је само купио време.