И Аустралија одузима кинеску имовину

Медији у Источној Азији листом преносе извештавање агенције Ројтерс да је аустралијска влада 18. маја наредила кинеским компанијама да под хитно продају свој власнички удео у предузећу "Нордерн минералс", које се бави геолошким истраживањем и ископавањем ретких земних елемената.

Реч је металима попут скандијума, итријума, галијума, диспрозијума и других, до којих се, мада нису заиста ретки у природи, тешко долази јер је њихова експлоатација еколошки прљава а прерада скупа, због чега их мало држава света осим Кине производи у већим количинама.

Пет фирми које имају седиште у Кини и једна која је регистрована на Британским девичанским острвима мораће да у року од само две недеље продају свој удео у аустралијској рударској компанији која трага за ретким металима у пространом региону Браунс рејнџ на граници између Северне територије и Западне Аустралије. 

Ретки метали као оруђе за неутрализацију америчког економског притиска

Аналитичари у Азији поступак аустралијске владе довозе у везу са чињеницом да је прошле године Кина на нове високе царине америчког председника Доналда Трампа уведене почетком априла одговорила наглом редукцијом извоза својих ретких земних метала у САД. 

Они су, између осталог, неопходни за производњу полупроводника, односно, супер компјутера који се користе за тренинг вештачке интелигенције, те за израду авионских радара, вођених пројектила и другог савременог наоружања, па је тај противудар Кине дубоко потресао САД у тренуцима када се дешавао процват индустрије везане за вештачку интелигенцију и када је Вашингтон трошио или планирао да утроши велике количине муниције за снабдевање украјинске и израелске армије, те спровођење сопствених војних операција у Венецуели и Ирану. 

Наиме, Кина је до увођења Трампових царина, усмерених на смањење трговинског суфицита страних држава и пребацивање дела њихове производње на америчко тло, извозила у САД између 600 и 800 тона ретких метала месечно. Но, након одлуке Пекинга да се одупре економским притисцима из Вашингтона у априлу прошле године тај извоз је пао на само пар стотина, а онда, у мају, и на само неколико десетина тона. 

Овде треба рећи да су се САД у периоду од 2020. до 2023. године на Кину ослањале за чак 70 посто свог годишњег увоза ретких земних метала и њихових једињења. Поједине елементе, као што су скандијум и итријум, Вашингтон је у целини (100 посто) увозио из те азијске социјалистичке државе.

Већина политиколога и економиста у Азијско-Пацифичком региону зато се слажу у оцени да је управо ускраћивање ретких земних метала присилило Трампову владу да одустане од својих драконских царина против Кине и затражи примирје у том трговинском рату, које је и остварено крајем октобра прошле године приликом сусрета два лидера и њихових тимова у Републици Кореји. 

Интерес Вашингтона

Након тих догађаја у пролеће прошле године, САД и њихови војнополитички савезници, попут Јапана и Аустралије, су потписали низ међусобних споразума намењених успостављању ланаца снабдевања ретким земним металима који би били независни од кинеских извора. Ти договори обухватају улагања у нова или постојећа налазишта у пријатељским државама, али и међусобно уступање тих дефицитарних сировина у случају акутних несташица.

Такође, компанија "Нордерн минералс", која планира експлоатацију диспрозијума и тербијума, по писању портала аустралијског јавног тв сервиса АБЦ, је важна карика у плану Вашингтона и Канбере да се изборе са кинеском доминацијом у производњи и обради ретких земних метала - она очекује крупну инвестицију америчке Увозно-извозне банке од 500 милиона америчких долара. 

Отуд, може се сматрати да је влада у Канбери у свом атаку на легално стечену имовину кинеских предузећа (која су држала око 17 посто деоница "Нордерн минералса") практично деловала у смеру задовољења интереса Вашингтона. 

Наставак глобалног економског рата за сировине и инфраструктуру

Њен потез, може се рећи, део је глобалне битке за ресурсе који државе Запада последњих година воде против Кине, која је планским улагањем протеклих година стекла власнички удео у рудницима широм света, почев од Африке, преко Јужне Америке и Европе, до Канаде и Аустралије. У фокусу су највише стратешке сировине неопходне за електронску и војну индустрију, попут литијума и поменутих "ретких метала".

Притисак државе и присилно одузимање власништва под изговором очувања безбедности није ограничено само на руде, већ се протеже и на саобраћајна чворишта и инфраструктуру, што показује недавно преузимање две кинеске луке од стране власти у Панами, које су у том случају деловале под претњом америчке војне интервенције. 

Борба за контролу над важним сировинама, дакле, део је шире кампање САД и њених савезника да се Пекингу одузму полуге моћи преко којих може да утиче на економије Запада и уопште ослаби њен економски и, посредно, политички утицај у свету.

Наредба аустралијске владе, која је први пут интервенисала у случају "Нордерн минералс" још 2023. године када је ограничила величину удела које кинеске компаније могу да откупе, сигурно ће додатно закомпликовати односе са Пекингом. Они су у протеклих нешто више од деценије, упркос великој међусобној трговинској размени, били оптерећени безбедносним питањима, попут оптужби Канбере на рачун Кине о шпијунирању или стационирања америчких стратешких бомбардера на северу Аустралије, одакле они могу угрозити кинеске положаје и бродове у Јужном кинеском мору и око Тајвана.

Треба приметити да је одлука аустралијског Министарства финансија у овом случају донета непосредно након посете председника Трампа Пекингу, где је једна од тема преговора, по извештавању америчких медија, био и проблем снабдевања САД кинеским ретким металима.

Кинеска страна, међутим, том приликом само је дала уопштено обећање да ће се позабавити забринутошћу Вашингтона везаном за ту тему, те није дала никакво конкретно уверавање а камоли потписала неки конкретан државни споразум или уговор о продаји ретких земљаних метала.