Крв се види из свемира, масакр у земљи која никога не интересује

"Једног јутра, граната нам је пала на кућу. Отац и мајка су погинули", рекла је хуманитарној организацији Доктори без граница тринаестогодишња Амна, која је са сестром, пешице и углавном ноћу, успела да из опкољеног Ел Фашера побегне у 70 километара удаљени избеглички логор Тавила.

Из обруча Снага за брзу интервенцију генерала Мухамеда Хамдана је, кроз улице прекривене лешевима, успело да побегне најмање 50.000 људи, али је и пет месеци после пада Ел Фашера у импровизованим затворима и у ужасним условима задржано око 2.500 људи, укључујући и 900 заробљених припадника суданске војске.

Избеглице, које су некако успеле да стигну до избегличких кампова, сведочили су о патњи рањених који су, лежећи између гомила тела побацаних на све стране, преклињали за помоћ.

Дивљање Снага за брзу интервенцију

Ел Фашер, град од око 250.000 становника изникао око некадашње палате дарфурског султана Рахмана ел Рашида, од јуна до октобра прошле године, по други пут у пет година, налазио се под опсадом јединица генерала Хамдана, које су ривалске снаге и цивиле оградиле 57 километара дугим насипом.

Када се, на концу, распала одбрана суданске војске, почело је дивљање Хамданових снага, па су хуманитарне организације документовале хиљаде убистава, силовања, отмица и мучења локалног становништва.

Силовања и мучења су настављена месецима после, а један од локалних команданата, познат по надимку Таха, на "тик-току" се хвалио како се забројао после око 200 убистава, па ће "морати да почне од нуле".

На пет локација на пољима око града, на сателитским снимцима одмах је уочена "црвенкаста промена боје", као и "форме које одговарају људским телима", разбацаним око возила Снага за брзу интервенцију.

"Чињеница да је крв била видљива из свемира заокупила је пажњу светске јавности", рекла је Шона Луис из Центра за превенцију масовних злочина, али се та пажња, нажалост, после неколико дана вратила на ратишта Блиског истока и Украјине.

Генерал Хамдан, суочен са гневом светске јавности, обећао је хитну истрагу о догађајима у том граду, што се није догодило све до прошле седмице, када су извештаје о убиствима заменила сведочанства о мучењима и силовањима која су уследила.

"Најмање 3.000 жена је тражило помоћ после силовања", саопштили су Лекари без граница, који у овом делу Судана имају само једну испоставу, па се сматра да су размере ових злочина драматично веће.

Ел Фашер је историјски значајна престоница покрајине Дарфур у којој је свргнути судански лидер Омар ел Башир још пре четврт века формирао посебну јединицу одговорну за серију убистава неарапског становништва. Пре него што су преименоване у снаге за брзе интервенције, ове јединице су се једно време, раме уз раме са трупама из Емирата и Саудијске Арабије, бориле против Хута у Јемену.

Генерал Хамдан против генерала Ел Бурхана

Распад Судана, суштински, представља производ борбе за превласт између двојице контроверзних генерала, које је у врх политичке сцене избацио одлазак аутократског лидера Омара ел Башира, збаченог после серије демонстрација 2019. године.

Политички крај Омара ел Башира, који у затвору чека исход серије суђења због разноразних злочина и корупционашких афера, на најбољи је начин искористио његов некадашњи протеже – бивши гонич камила, оптуживан да је током дарфурске кризе предводио казнене експедиције.

Одмах пошто су демонстранти натерали Ел Башира да се повуче са политичке сцене, генерал Мухамед Хамдан одрекао се "политичког оца" и прогласио се за продемократског лидера са јасном жељом да, надаље, предводи Судан.

Готово истовремено, успоставио је прилично магловите односе са руском компанијом "Вагнер", чији плаћеници обезбеђују руднике злата у Судану и оружјем снабдевају око 70.000 војника, колико под командом има генерал Хамдан.

Током кризе у Дарфуру, био је командант "Џањавид" милиције, која се сматра одговорном за серију злодела у тој суданској провинцији, као и за нападе на присталице опозиције, када су његови војници упадали у кампове активиста који су били против прелазних решења и за хитно успостављање демократије.

Хамдан је оптужбе одбацивао као "прљаву пропаганду" политичких противника, али га је способност да се брзо и ефикасно обрачуна са било каквом врстом опозиције 2013. године довела на чело тек формираних Снага за брзу подршку.

Током обрачуна са присталицама опозиције, у Картуму је убијено најмање 120 људи, чија су тела побацана у Нил, док су припадници Снага за брзу подршку оптуживани за силовања, мучења и свакаква друга злодела.

Његов највећи ривал, командант суданске војске генерал Абдел Фатах ел Бурхан већ годинама је централна личност у политичком животу Судана, иако његова биографија пре 2019. године укључује и улогу у дарфурској кризи, пошто је у јеку покоља био командант војних јединица распоређених на територији те провинције.

Попут главног ривала, искористио је слабљење моћи Ел Башира, па је после серије преврата засео на место првог човека Судана, појачавајући временом утицај на све сфере живота у тој држави.

Постао је познат пошто је, свега неколико сати пошто је амерички изасланик Џефри Фелтман известио Стејт департмент да генерал Ел Бурхан нема жељу да приграби сву власт, ухапсио премијера Абдалу Хамдока, укинуо интернет и прогласио се за шефа прелазне владе, обећавајући да ће избори бити одржани у догледно време.

Руска база и златна грозница

Сукоби у Судану почели су недуго пошто су тамошње власти и Русија постигли начелни договор о отварању војне базе на Црвеном мору, који ће бити формализован када ова афричка држава добије цивилну власт.

За отварање поморске базе за око 300 морнара и највише четири ратна брода, Русија је Судану обећала додатну помоћ у наоружању и опреми. Уколико буде и формално одобрен, Руси ће у Порт Судану остати најмање 25 година.

Споразум са Москвом су, суштински, прихватиле обе стране које учествују у сукобу у Судану.

Москва се повезује и са златном грозницом која је пре две године захватила Судан, који Запад оптужује за илегалну трговину златом са Русијом. Као пример ове трговине, наводи се пошиљка кекса, који је у фебруару руским авионом пребачен са аеродрома у Картуму.

Терет декларисан као кекс, била је у ствари тона злата ископаног у неким од стотина малих рудника, које уз помоћ плаћеника некадашње компаније "Вагнер" контролише генерал Хамдан.

Почетком 2023. године, забележено је најмање 16 оваквих летова из Судана, који је трећи највећи произвођач злата у Африци. Само прошле године у овој држави ископано је више од 90 тона злата, од чега чак 80 одсто у малим рудницима.

Према подацима суданске Централне банке, из трезора је 2021. године нестало 32,7 тона злата вредног 1,9 милијарди долара. Контрола над путевима злата сматра се једним од главних разлога за разбуктавање конфликта у Судану.