Закон џунгле у Ормуском теснацу – иранске палете долара и Трампове претње Кини

Две блокаде Ормуског теснаца, иранска и америчка, свеле су поморски саобраћај мореузом кроз који у срећнија времена пролази петина светске трговине енергентима на свега три брода, укључујући и кинески танкер који је после кратке пловидбе остао заглављен у Оману.

Када поново изађе на отворено море, танкер "Ричи Стар" ће бити први брод који ће од почетка америчке блокаде проћи кроз Ормуз. Врло лако могуће и једини који ће изаћи из Персијског залива током првог дана блокаде морнарице САД.

Америчка блокада, усмерена директно против саобраћаја ка иранским лукама, смишљена је као казна властима у Техерану после прве рунде преговора у Исламабаду, усредсређених махом на нуклеарни програм Ирана.

Доналд Трамп је, тако, постао први председник Америке који је посегнуо за овом врстом санкција још од 1962. године када је Џон Фицџералд Кенеди послао флоту да заустави транспорте руских пројектила на Кубу, чиме је свет доведен на праг нуклеарног рата.

За разлику од Кенедија, који је паралелно са бродовима широм света разаслао дипломате како би изузео оружје из процеса решења кризе, Трамп је поље деловања ограничио на претње "прстом на обарачу" и санкцијама безмало свима који се не слажу са његовом визијом решавања кризе у Персијском заливу.

Американци су, током више од 20 часова преговора у Пакистану, инсистирали да Иран у наредних 20 година обустави процес обогаћивања уранијума, као и да преда више од 400 килограма овог материјала, ускладиштеног на неколико локација у Ирану.

Међународна агенција за атомску енергију и израелске обавештајне службе тврде да је 390 килограма овог материјала скривено у подземним тунелима у Исфахану, тридесетак килограма у Натанзу, док је 15 килограма остало под рушевинама нуклеарног центра Фордо, уништеног у америчким нападима прошлог јуна.

Иран је пак предложио да мораторијум на развој атомске енергије траје пет година, што се испоставило као премало у односу на израелске и америчке захтеве.

Претње Кини

Узгред, Трамп је запретио Кини новим санкцијама уколико се испостави да је Пекинг, на било који начин, војно помагао Ирану током сукоба.

"Медијски наводи у којима се Кина оптужује за војну помоћ Ирану су измишљотина", навео је портпарол кинеског Министарства спољних послова Гуо Ђакуен, упозоравајући да је Пекинг већ спремио контрамере уколико Вашингтон одлучи да подигне таксе за кинеску робу.

Америчка телевизијска мрежа Си-Ен-Ен објавила је, раније данас, да Кина спрема скору испоруку нових противавионских система Ирану, те да би ово оружје могло бити транспортовано преко неколико држава како би се сакрила држава из које потичу.

"Уколико то Кина учини, Кина ће имати озбиљне проблеме", рекао је Трамп коментаришући ову вест.

Упркос медијским написима, за сада нема никаквих доказа да је Кина од почетка сукоба испоручивала Ирану било какво наоружање. Напротив, коментатори низа западноевропских медија у неколико су наврата зачуђено констатовали да су "Русија и Кина оставили Иран на цедилу".

Ствари су се унеколико промениле када су Иранци, за сада неидентификованим оружјем, оборили амерички борбени авион Ф-15, након чега су аналитичари у САД закључили да је летелица, можда, оборена пројектилом кинеског порекла.

Стотину милијарди иранских захтева

Амерички и ирански преговарачи се нису сагласили ни око захтева Техерана да се у склопу мировног споразума одблокира око 100 милијарди долара замрзнутих у банкама у САД у неколико пакета санкција које су овој држави увођене још од свргавања режима шаха Резе Пахлавија 1979. године.

За Трампову администрацију би "одмрзавање" иранских пара представљало болан уступак, јер је годинама уназад жестоко оптуживао бившег председника Барака Обаму да је, као део сада већ заборављеног споразума о контроли иранског нуклеарног програма 2016. године, у Техеран послао "палете натоварене доларима".

Хроничари подсећају да је део те приче истинит, јер је после потписивања договора, из трезора Федералних резерви изнето 17 палета са по милијарду долара, које су пребачене у Холандију, размењене за евре и затим испоручене Иранцима.

За Иран, приступ заробљеним доларима могао би се показати кључним фактором за опстанак режима, тим пре јер су Американци крајем прошле године изазвали несташицу те валуте у Ирану намерни да подстакну протесте.

"Изазвали смо несташицу долара у земљи... која је кулминирала у децембру када је пропала једна од највећих банака у Ирану, када су људи похрлили у банке и када је централна банка била присиљена да штампа новац. Иранска валута се просто распала, инфлација је експлодирала и видели смо како људи излазе на улице", рекао је у фебруару шеф америчких Федералних резерви Скот Бесент.

Слабе шансе за мир, нејасан циљ блокаде

Трампова одлука да уведе поморску блокаду смањила је ионако танке шансе да би се конфликт у Персијском заливу, на какав волшебан начин, ускоро могао окончати.

Прилазак америчких бродова Ормуском теснацу изазвао је одговор Иранаца, који су најавили "стални механизам" контроле овог мореуза, те одлучни одговор уколико на било који начин буду угрожене иранске луке.

Готово истовремено, низ медија објавио је да се Катар, унапред договорио с Ираном о престанку напада, што су власти у Дохи једнако брзо демантовале, објашњавајући да су напади на катарску територију престали у оном тренутку када су Вашингтон и Техеран пристали на примирје.

Представници свих држава око Персијског залива наводе да се претходна америчка контрола токова нафте у овом региону, чувени програм "нафта за храну" Џорџа Буша Млађег, био проблематичан.

Тада су бродове и товар заплењене током контрола махом на аукцијама куповали претходни власници, па се акција контроле пловила у Персијском заливу претворила у прилично пиратски начин наплаћивања ракета.