Нови Трампов ултиматум и ванредно стање пред преговоре Ирана и САД, за столом судбина Блиског истока и енергентска слика света

Затворене улице и шеталишта, бодљикава жица, контејнери, маса полицајаца и војника показатељ су са колико се озбиљности власти у Исламабаду спремају за сусрет делегација Ирана и САД, које ће за већ увелико постављеним столом у хотелу "Серена" одлучити да ли ће крхко двонедељно примирје прерасти у истински мир, или ће рат, који је већ однео око 5.000 живота, бити настављен.

Две заставице, иранска и америчка, пободене су на супротним странама стола у хотелу у Исламабаду у очекивању да на столице заседну потпредседник САД, Џеј Ди Венс праћен дежурним преговарачима Стивом Виткофом и Џаредом Кушнером и иранска делегација, предвођена председником парламента Мохамадом Бахером Халибафом.

Пакистанске власти, које су уз обилату помоћ Кине и издејствовали примирје, за сада практично нису објавиле ни један детаљ о разговорима, тврдећи да се иза тајанствености, у ствари, крије намера да ток преговора препусте Иранцима и Американцима.

Уочи почетка преговора у Исламабаду, Трамп је рекао да се "најбоља муниција" управо товари у америчке ратне бродове, те да ће у наредна 24 сата бити јасно да ли ће разговори са Ираном бити успешни.

Ормуски теснац, уско грло преговора и трговине енергентима

Осим низа војних питања, попут иранског нукеларног програма и развоја балистичких пројектила, две стране ће, пре свега имати задатак да дефинишу на који ће начин, убудуће, бродови натоварени нафтон, хелијумом, вештачким ђубривом и течним гасом пролазити кроз Ормуски теснац - уским грлом светске трговине енергентима.

Шеф иранског парламента, један од ретких високорангираних званичника власти у Техерану који је преживео ваздушне ударе Америке и Ирана, за преговарачким столом ће бранити план у десет тачака којим тражи контролу над Ормуским мореузом, наставак нуклеарног програма, прекид израелских напада на Либан, али и укидање силних санкција које су Америка и свет увели овој држави у последњих 47 година.

Иранци су овај план представили јавности у среду, недуго пошто је амерички председник Доналд Трамп прогласио примирје, али за сада није сасвим јасно какав је став Вашингтона према захтевима Техерана.

Трамп је, у једном тренутку, оценио да је ирански документ солидна полазна тачка за преговоре, али га је дан касније демантовала портпаролка Беле куће Керолајн Луит која је рекла да је "председник тај предлог буквално бацио у ђубре".

На америчкој страни стола, како ствари стоје, ће се налазити амерички план у 15 тачака, које су Виткоф и Кушнер представили Иранцима током прошле рунде преговора, који су нагло прекинути Трамповом одлуком да бомбама заспе Иран.

Два дана мира и безброј отворених питања

После два дана мира између САД и Ирана прилично је јасно да ће кључ преговора представљати будуће устројство пловидбе Ормуским мореузом, око чијег су улаза још увек начичкани бродови који чекају дозволу Техерана да исплове или уплове у Персијски залив.

За сада, бродови који су прошли мореузом махом припадају државама које имају директне трговинске везе са Ираном, или пак потичу из земаља "пријатељских" властима у Техерану.

Револуционарна гарда, која суштински контролише пловидбу, тврди да је пролаз теснацем још увек прилично опасан због подводних мина и низа другим проблема проистелих из чињенице да је рат заустављен пре нешто више од 24 часа.

Осигуравајућа компанија "Лојд" тврди да пролазак, у овом тренутку, зависи искључиво од директних преговора бродовласника са иранским властима, те да се овај процес понавља за сваки појединачни брод.

Где су кључеви мореуза?

Неколико западних медија тврди да Иранци пролазак наплаћују два милиона долара по пловилу, те да је први западни брод који је прошао мореузом припадао Французима и то тек након што је Трамп жестоко критиковао председника Емануела Макрона због става о овом сукобу.

Осим овог брода, Ормузом је прошло и неколико турских, пакистанских и индијских танкера, те известан број пловила чија је крајња дестинација била Кина. У среду, дан након што је примирје проглашено, кроз мореуз је прошло свега пет бродова.

За сада је нејасно како ће, убудуће, изгледати пловидба Ормуским мореузом, пошто је и Трамп бацио око на новац прикупљен од права на пролаз, што је у приличној мери разљутило низ америчких савезника, попут Британаца који инсистирају на бесплатном проласку.

Као контролни елемент у преговорима САД и Ирана наћи ће се Пакистан и Кина, уз чије су посредовање на једвите јаде прекинути напади Американаца и Израелаца на Иран, али и ирански контраудари на низ држава Персијског залива.

За сада, једина назнака у којем би се правцу могли кретати преговори долази из Зимбабвеа и одговора иранске амбасаде на Трампов захтев да Ормуски теснац буде отворен. "Изгубили смо кључеве", наводи се у посту иранске амбасаде на мрежи Икс.

Џеј Ди Венс, пошто је америчка авијација у великој мери демолирала иранску инфраструктуру, очекује да ће постићи договор, делом и због чињенице да је остатак света прилично изгубио стрпљење због Трампове најновије авантуре.

Иранци, пак, по први пут од успостављања Исламске републике имају у рукама озбиљне адуте - пловидбу Ормуским мореузом и чињеницу да је режим у Техерану суштински остао непромењен упркос чињеници да су Американци и Израелци збрисали готово комплетно руководство ове државе, укључујући и врховног верског лидера Алија Хамнеија.

Катанац за рат будућности

Рат будућности, како је најављиван напад на Иран, ипак, није наишао на претерано топао дочек јавности, упркос чињеници да су Американци, ако је веровати Пентагону, од јуна прошле године два пута уништили по 90 одсто иранске противваздушне одбране, балистичких пројектила и дронова.

Додатни проблем представља и обогаћени уранијум, због којег је Америка, бар декларативно, кренула у рат.

Израелске обавештајне службе тврде да је 390 килограма овог материјала скривено у подземне тунеле у Исфахану, тридесетак килограма у Натанзу, док је 15 килограма остало под рушевинама нуклеарног центра Фордо, наводно уништеног у америчким нападима прошлог јуна.

Популарности рата није претерано допринела ни ”колатерална штета”, попут 170 убијених ученица школе и двадесетак одбојкашица, које су првих дана рата страдале јер су Американци ”користили застареле податке”.

У рату је страдало око 3,500 Иранаца, укључујући 250 деце, око 1.500 Либанаца, више од 30 Израелаца, уз око 7.000 повређених, те најмање 15 Американаца.