Таковска 10: Све Трампове претње – нуклеарно оружје или повратак Ирана у камено доба

Ултиматум који је амерички председник Доналд Трамп упутио Ирану да отвори Ормуски мореуз подигао је тензије на до сада највиши ниво у последњој деценији. Шеф Беле куће прети да ће вероватно читава цивилизација нестати вечерас и да никада више неће бити обновљена. Ирански председник пак поручује да су он и 13 милиона Иранаца спремни да се жртвују. 

Војни аналитичар Александар Радић указује да брза и потпуна војна интервенција није реалистична, јер би захтевала сложене операције и јасно дефинисан циљ.

"Полупао би већ да је могао да уради то тако брзо. Много авиополетења треба обавити да би се нанела штета једној великој држави и онда је питање која је штета – шта ви желите да уништите, шта желите да постигнете? То је заправо проблем. Примена војске је дефинисана циљем", указује Радић.

Поручује да је први циљ рата који је дефинисао Трамп био прецизан и јасан – промена власти у Ирану.

"То је подразумевало много више него дејства из ваздушног простора, много више него крстареће ракете, али и политичку припрему и сараднике на терену, неки остварив политички сценарио. Оног тренутка када је било јасно да се то неће десити после неколико дана, рат је ушао у рутину и сада Трамп мора да или изађе из овог рата или да предузме потезе који би га довели у ситуацију из које више нема изласка", додаје Радић.

На питање шта би тај потез био, Радић не искључује могућност изненађења.

"Kада прочитате шта је Трамп написао, рекли бисте да су припремали неки политички догађај, али нема индиција за тако нешто. Можда се изненадимо, можда свет крене неким бољим и елегантним решењем, какво је такво је, али деси се неки политички преврат. Постоји неколико врло радикалних опција – једна је опција, коју је демантовала додуше Бела кућа, али која није далеко од размишљања – ограничено дејство нуклеарним оружјем", указује Радић.

Истиче да је то свакако најрадикалнији сценарио.

"Тако нешто би омогућило Американцима да ставе тачку на све што су досад урадили, да јасно упуте читавом свету поруку о томе да су они ти који одлучују шта ће и када урадити, а притом штета по окружење би била релативно скромна, јер потенцијално фокус дејства је наравно тачка где Американци претпостављају да се налази резерва обогаћеног уранијума", објашњава Радић.

Напомиње да би то била више политичка порука.

"Тиме би елиминисали тему поседовања обогаћеног уранијума у рукама иранског режима, али политичка порука би била упућена свима, читавој планети – и Русији и Kини и савезницима из НАТО-а и земљама Залива. И са те стране то би било једно, па колико год да звучи радикално, морам да признам, практично решење", наглашава Радић.

"Американци суштински нису ништа успели да ураде"

Војни аналитичар Владе Радуловић такође поручује да не би искључио могућност употребе нуклеарног наоружања.

Каже да је незахвално тумачити Трампове објаве, јер је у последње време штошта рекао.

"Навешћу вам пример само Ормуског мореуза. Прво је рекао: 'Ако не отворите, ја ћу лично да дођем, па ћу да га отворим'. Па је онда рекао: 'Не, нећемо, ми имамо нашу нафту, коме треба нек прави тамо неке групе па нека долази, нека се организује'. Па је онда рекао: 'Ево сада преговарамо да видимо шта и како'. Према томе, ја бих узео са једном дозом резерве. Иако са друге стране, наравно, постоји тај сегмент да када говорите такве ствари и када са друге стране имате расположење у вашој кући које из дана у дан вама и не иде баш у прилог, онда је чињеница да морате да повучете одређени потез", објашњава Радуловић.

Највећи проблем, објашњава, је у самом старту постављање прилично флуидних америчких циљева.

"Из ове перспективе посматрано, суштински нису успели да ураде ништа. Они јесу нанели штету војној инфраструктури и том одбрамбеном потенцијалу Ирана и њиховом балистичком програму, није то спорно, али чињеница да ви и дан данас имате успешна дејства балистичким ракетама по циљевима, пре свега у Израелу, али и у неким другим земљама попут Kувајта или Ирака, дакле у Заливу. Чињеница је да Иран још увек има дронове са којима може да изврши дејства по циљевима у Заливу, то говори да тај програм какав такав и даље функционише", каже Радуловић.

Остало је, додаје, спорно питање обогаћеног уранијума, као и да постоје различите информације колико га има.

"Ми смо располагали информацијама да је то неких 427 килограма. Међутим, Међународна агенција за атомску енергију пре неколико дана је изашла са податком да је то 440,5 килограма уранијум хексафлуорида, обогаћеног уранијума на 62 процента. Дакле, чињеница је да се појављује та нека разлика. Да ли је неком нешто промакло или су то процене, то је сада друга ствар. Тако да имате у виду да постоји то спорно питање обогаћеног уранијума", додаје Радуловић.

Гађање објеката енергетске инфраструктуре – крај за Иран

Уредник емисије "Дозволите" на РТС-у Горан Јанићевић каже да је мање радикалан сценарио гађање објеката енергетске инфраструктуре.

"То су цивилни објекти, гасне и нафтне електране које производе електричну енергију за грађане Ирана. Према неким проценама портала који се баве енергетиком, 80 одсто инсталисане снаге за производњу електричне енергије у Ирану је базирано у 220 објеката, пре свега гасних електрана и електрана које раде на нафту. Та математика нам говори да Американци, уколико одлуче да гађају те објекте, 220 објеката за један дан можда не могу да униште, али могу у два или три дана озбиљно да оштете до мере да не могу да производе електричну енергију. То би Иран дословно вратило у камено доба", објашњава Јанићевић.

Поручује да је оно чему сада сведочимо допуњени ратни план.

"Ратни план је ишао одређеним редоследом, као што и већина успешних војних акција иде. Ова акција није за сада постигла тотални успех, али Американци и Израелци су успели прво да постигну превласт у ваздушном простору. То су Израелци додуше успели да ураде и прошле године, сада смо имали само наставак спровођења тог принципа", објашњава Јанићевић.

Додаје и да су уништили највећи део офанзивних капацитета Ирана.

"Немогуће је уништити све. Иран је огромна земља. Немогуће је спровести тотални видео или сателитски надзор њихових постројења, посебно за лансирање дронова 'шахид' који могу да се лансирају буквално са аутомобилске приколице. Ово је допуњени ратни план притиска на руководство Ирана да пристане на америчке услове за шта год", наводи Јанићевић.

Указује и да Американце најмање занима слобода грађана Ирана.

"Њих занима просто да неутралишу претњу коју Иран представља по америчке интересе и по Израел. То су у највећој мери успели да ураде, тако да уколико одлуче да крену у један тотални и брутални напад, ти објекти енергетске инфраструктуре могу да буду мете", додаје Јанићевић.

Истиче да би то било веома сурово, као и да је "извесно да ће кренути у неку такву акцију која ће изазвати одређени ниво патње цивилног становништва".

"Иранци воде пропагандни рат, а иза врата се води извесна дипломатија"

Дописник РТС-а из Немачке Ненад Радичевић каже да је ово тешка изјава америчког председника, али да је Трамп често давао изјаве које је после оповргавао. 

"Тако да у том смислу њему то није проблем и његова популарност у бирачком телу не пада због тога. Оно што њега брине је пад популарности пред изборе за Kонгрес који су крајем ове године и то што расте инфлација у Америци управо због овог рата. Не због тога што они увозе нафту из Ирана или уопште из Залива. То је за Америку безначајно, али скок светских цена утиче на то да је пораст инфлације у Америци евидентан и то је њему политички проблем. Тако да ја ову претњу више видим као део дипломатског стила Доналда Трампа да застраши, да та чувена теорија лудака где се са његовим противницима или преговарачким партнерима, да им се он чини тотално луд да је способан то да учини и да онда они дају већи уступак него што су заиста планирали", објашњава Радичевић.

Указује и да "Иранци воде пропагандни рат, а да се иза врата води извесна дипломатија".

"Ту учествују Турска и Пакистан. Турска, рецимо, жели пад ајатолаха и промене у Ирану, али не жели да нестане централна власт у Техерану, јер би то значило хаос, пре свега за Турску, евентуалне покушаје формирања Kурдистана, избеглички талас и тако даље. Тако да у том смислу постоји извесна дипломатија која не долази до медија баш због тога што је тако неизвесна и пипава", објашњава Радичевић.

Употреба нуклеарног оружја – црвена линија

Говорећи о томе да је једна од могућности копнена инвазија на Иран, Јанићевић каже да су за сада то врло ограничени капацитети.

"Ми у овом тренутку имамо у региону око Ирана једну маринску експедицијску јединицу, то је нешто више од 2.000 људи, ојачани пешадијски батаљон морнаричке пешадије са артиљеријом, логистиком, ваздухопловном подршком. Имамо још једну маринску експедицијску јединицу која је на путу. Доћи ће за неколико дана. И имамо, сада не можемо поуздано да тврдимо да ли су баш ту негде близу, једну падобранску бригаду", додаје Јанићевић.

То значи да ако очекујемо било какво копнено деловање, прво бисмо морали да видимо нагомилавање војске.

"Нагомилавање војске је немогуће спровести без велике пажње јавности. Кад год неко од америчких војника прекине неку своју редовну активност, неко од чланова породице или пријатеља то објави на друштвеним мрежама", наводи Јанићевић.

Због тога је, наводи, употреба нуклеарног оружја једноставније решење, али и медијски много јаче.

"Доналд Трамп је управо уз себе када је дошао на власт ставио за начелника Генералштаба ваздухопловног официра, генерала који је иначе стручњак за специјалне операције, али и стручњак за специјалне операције ваздухопловства, што значи – брзо, без много компликовања процедура, врло ефикасно, односно оно што је Трампу потребно", каже Јанићевић.

Али када би Америка употребила нуклеарно оружје у Ирану, то би дало простора и Русима да исто учине у Украјини.

"То је црвена линија која руши све. Чак и сам рат практично иде у прилог тези Владимира Путина о заштити националних интереса када је у питању рат у Украјини. Тако да само ово бомбардовање је на неки начин оборило мере, а наравно нуклеарна бомба би ту померила просто једну велику црвену линију која је постојала не само овде, него и у односима Индије и Пакистана који су исто били на ивици нуклеарног сукоба. Тако да, у том смислу то помера границу и за Kину која ово врло помно прати и заправо овај рат, колико год се ми сад бавили Израелом и колико год Израел лобирао да дође до овог бомбардовања Ирана, овај рат је заправо још један посреднички рат у том другом хладном рату између САД са једне стране и са друге стране Кине и Русије", објашњава Радичевић.

Радић истиче да ће та граница пре или касније бити пређена. 

"Напросто, нуклеарно оружје је оружје као и свако друго. То је питање процене када ангажујете неки ресурс. Да ли ће то да се деси ноћас? Вероватно не. Вероватно је Трамп човек који је жељан сензационализма и који ће направити једну велику представу којом вероватно жели да нам привуче пажњу на оно што хоће да уради, а то можда неће бити ништа. Али да ли виси у ваздуху у једном моменту та тема – да", додаје Радић.

Радуловић пак каже да га не би изненадило да Трамп окачи твит око два ујутро: "Шта је било, господо, што сте се уплашили?"

"Верујте ми, од Трампа ме то не би чудило и да каже ја сам се само шалио, али да знате да постоји и други сценарио. Е сад, шта ће бити видећемо", поручује Радуловић.

Целу емисију "Таковска 10" можете погледати у видеу на почетку текста.