ЕУ између старих савезништава и нових трговинских фронтова

Европска унија у јануару је истовремено сведочила погоршању односа са традиционалним савезницима и јачању економских веза са новим партнерима.

Изјаве председника САД Доналда Трампа о амбицији да Сједињене Државе "милом или силом" преузму Гренланд довеле су трансатлантско савезништво на ивицу кризе.

Истовремено, Брисел је успео да у кратком року финализује трговинске споразуме о слободној трговини са земљама Јужне Америке у оквиру Меркосура, као и са Индијом – договоре о којима се преговарало деценијама.

Нова трговинска зона – милијарда потрошача

Споразум са Меркосуром обухвата тржиште од око 700 милиона људи, док договор са Индијом отвара приступ тржишту од скоро две милијарде становника. Према проценама, око 90 одсто европских производа постепено ће бити ослобођено царина, што би европској економији могло да донесе више милијарди евра годишње.

Ови договори представљају значајан помак у трговинској политици Уније, која у условима глобалних турбуленција настоји да диверзификује економске везе и смањи зависност од појединачних партнера.

Трговина као геополитички инструмент

У Бриселу се ови споразуми посматрају и као геополитички инструмент. У контексту тензија са Вашингтоном, рата у Украјини, конкуренције Кине и претње Русије, Европска унија настоји да изгради мрежу партнерстава са земљама Латинске Америке, Канадом, Мексиком, Индонезијом, Аустралијом и другим државама.

Иако је Индија далеко од "средње силе" и представља једну од кључних глобалних актера, споразум са Њу Делхијем оцењује се као један од најзначајнијих спољнотрговинских успеха ЕУ последњих година.  Брисел је у преговорима показао прагматизам, делимично занемарујући политичке резерве, како би осигурао стратешки важан договор.

Јануарски развој догађаја показује да се глобални поредак убрзано мења – стара савезништва се преиспитују, док се нова партнерства граде, а трговина постаје једно од кључних оружја у геополитичкој арени.