Трвење Tокија и Пекинга око Тајвана – да ли ће кинески туристи бојкотовати Јапан

Влада је у Кини препоручила свом становништву да одустане од туристичких посета Јапану због изјаве која је нова јапанска премијерка Санае Такаићи дала у вези са Тајваном, а у којој је практично сугерисала да би њена земља могла да учествује у борбама за то острво.

Такаићи је прошле недеље у парламенту на питање опозиционих посланика како види евентуалну кризу на Тајвану одговорила да би она могла бити "питање опстанка" за Јапан ако дође до примене војне силе.

Тај израз је практично "вербални код" који означава могуће коришћење јапанске војске ван граница државе (у овом случају код Тајвана), јер је један од раније утврђених законских критеријума за ангажовање јапанских оружаних снага у иностранству то да у простору у којем интервенишу постоји претња која се може сматрати егсистенцијалном опасношћу за Јапан.

Њена изјава у Кини се зато доживљава као директно и грубо мешање у унутрашња питања, односно, као једна врста претње ратом.

Страховање у Јапану

Евентуални оружани сукоб између Пекинга и Тајпеја пресекао би линије снабдевања Јапана енергентима са Блиског истока, значајан део његовог извоза био прекинут или ометен, док би врло могуће мешање америчких трупа са јапанске територије привукло и војни одговор Кине.

А ако би, као последица тог сукоба, Тајван пао под контролу власти у Пекингу, Јапан би се нашао у новој, врло сложеној ситуацији, у којој би осећао повишену претњу по свој територијални интегритет, у смислу да би његова најјужнија, мала и ретко насељена, острва која су физички врло близу Тајвану била практично изложена на милост и немилост кинеског ваздухополовства и морнарице.

За кинеске снаге Тајван би био и одскочна даска за даље дубље у продоре у Тихи океан, у залеђе главних јапанских острва, што би онда стално угрожавало сво јапанско бродовље, односно, све линије снабдевања острвске царевине, укључујући ту и оне према америчком континенту.

Тајванско питање тако јесте велика главобоља за војнополитички врх у Токију, који је до сада, у координацији са САД, економски и политички подржавао власти на Тајпеју и последњих година јачао присуство јапанске војске на најјужнијим територијама, које се налазе свега неколико стотина километара од Тајвана.

Тако, практично, противавионски радари и пројектили распоређени на јапанском острву Ишигакиђима имају потенцијал да блокирају или отежају прилаз Тајвану са севера.

Треба рећи да се престоница Тајпеј и други већи урбани центри Тајвана налазе на самом северу тог острва.

Јавна је тајна да се већ годинама иза затворених врата у јапанском врху разматрају разни сценарији интервенције у случају рата на Тајвану, почев од спасавања јапанских држављана са тог острва, преко логистичке подршке ратним напорима САД и Тајванске армије, до одговора на евентуални кинески напад на америчке базе на јапанској територији и ширег учешћа у непријатељствима.

Међутим, претходни јапански премијери су до сада избегавали да у јавности кажу ишта што би могло да зазвучи као намера да се војно учествује у рату за Тајван.

Зато многи коментатори у Јапану иступ Такаићијеве у парламенту не сматрају случајним и доводе га у везу с њеним десничарским назорима.

Вербални дуели

На, за јапанске услове, необичну изјаву премијерке Санае Такаићи гласно и на релативно недепломатски начин одреаговао је конзул НР Кине у Осаки Сјуе Ђиан који је на друштвеним мрежама написао: "Немамо избора него да без оклевања одсечемо ту прљаву главу која је кренула на нас".

И мада је ту објаву повукао, штета је већ била направљена и у јапанским медијима и политичким круговима су почели да позивају на његово протеривање.

У олуји коментара, реакција и противреакција која је потом уследила остала је у запећку објава Јукија Хатојаме, једног од водећих опозиционих политичара и бившег премијера, да је Тајван унутрашње питање Кине у које Јапан не треба да се меша и дошло до вербалне ескалације, која је кулминирала протестом јапанском амбасадору у Пекингу и позивом кинеским туристима да бојкотују Јапан.

У дебату се укључио и портпарол кинеског Министарства одбране који је изјавио да ће Јапан "доживети тежак пораз и платити велику цену" ако покуша да војно интервенише на Тајвану.

Јапански медији јављају да су три кинеске државне авио-компаније својим путницима већ понудиле бесплатно отказивање карата за Јапан.

Могуће економске последице

Ако се бојкот реализује, то ће несумњиво бити снажан ударац за јапанску економију, јер у последњих десетак година, изузимајући три лета ковида, Земљу излазећег сунца посећује између шест и девет милиона кинеских туриста.

Ове године, у периоду од јануара до септембра Јапан је видело већ 7,9 милиона Кинеза.

Они су и највеће трошаџије. Према подацима јапанске туристичке агенције, прошле године њих нешто мање од седам и по милиона је потрошило еквивалент 11,2 милијарди долара, те су у укупном приходу од свих страних туриста учествовали чак 21  одсто, што је највећи удео.

Даље заоштравање вербалне битке могло би да се пренесе и на друге обасти привреде, страјују пословни људи у Јапану.

Последњи сличан бојкот десио се 2012. године због острва Сенкаку, у Кини познатих као Диаоју, око којих се Пекинг и Токио споре – тада је број кинеских туриста пао за више од 40 одсто у односу на претходну годину.

И док власти у Пекингу могу да утичу на крупне туристичке оператере, ваља видети како ће на позив владе на бојкот одреаговати индивидуални кинески туристи, којих је све више.

С обзиром на то да су источноазијски медији известили да је кинеско Миснистарство иностраних послова од амбасадора Јапана у Пекингу Кенђија Канасугија захтевало да премијерка Санае Такаићи повуче своју изјаву, познато је шта кинеска страна очекује од Токија како би одустала од туристичког бојкота.