Уједињене нације пред реформом са рупама у буџету и мрљама на визама

У последњи час, пре него што су протести накратко стављени ван закона, на улице су изашли активисти који траже да и милијардери понесу део терета социјалне правде, људи забринути због загревања, али и противници политике према усељеницима коју промовише амерички председник Доналд Трамп.

Сви они, повукли су се са улица у недељу увече, када су светски лидери почели да пристижу у Њујорк, на пет дана билатералних скупова, сложених дипломатских разговора и серије говора лидера свих 193 чланица Уједињених нација.

Сан о палестинској држави

Техничари Уједињених нација припремали су, већ у понедељак ујутро, видео линк којим ће се светским лидерима обратити лидер Фатаха и Палестинске самоуправе Махмуд Абас, чија је апликација за америчку визу остала заглављена негде у компликованим односима Стејт департмента са остатком света.

На тај начин, Абас је постао други светски лидер којем је онемогућено учешће на заседању Генералне скупштине. Претходно, Американци су исту ствар урадили и лидеру Палестинске ослободилачке организације, Јасеру Арафату 1988. године.

У међувремену, Њујорком су са мањим или већим ограничењима, базали најцрњи од црних ђавола, како су их током деценија представљали Американци - "команданте" Фидел Кастро, владар Либије Муамер Гадафи, боливијски и венецуелански лидери Ево Моралес, Уго Чавез и ирански председник Махмуд Ахмединежад.

"Палестинске власти треба да престану да траже признавање замишљене палестинске државе", навео је Стејт департмент, објашњавајући разлоге због којих Абасу и његовој пратњи није дозвољен улазак у САД.

Овакав потез Американаца, одмах, оштро је осудио француски председник Емануел Макрон оценивши да је понашање Вашингтона спрам палестинске делегације "неприхватљиво" и позвао администрацију председника Доналда Трампа да "преиначи одлуку".

Вашингтон није променио одлуку, а Палестинци ће снове о чланству у Уједињеним нацијама и решењу које подразумева да се на спорним територијама некадашњег Леванта формирају две државе, палестинска и јеврејска, наставити нешто јачи, јер су у међувремену Палестину признале Велика Британија, Португалија, Канада и Аустралија. Током заседања Генералне скуштине, која је десетак дана раније, усвојила декларацију у којој се наводе "опипљиви, временски ограничени и неповратни кораци" ка решењу о две државе између Израела и Палестинаца, без учешћа Хамаса.

У априлу прошле године, Алжир је од Савета безбедности затражио да дозволи Генералној скупштини да се изјасни у примању у чланство у УН, али су Американци уложили вето на ту иницијативу.

Без обзира на извесну подршку коју Абас ужива ван граница Западне обале, његов статус међу Палестинцима је прилично упитан још од избора 2007. године, када је Хамас на свеопште изненађење преузео контролу у Појасу Газе и побио или протерао званичнике ривалског Фатаха.

Од тада, Абасов утицај ограничен је на Западну обалу, у којој су Палестинци под огромним притиском израелске војске и досељеника, али и најава да ће Израел анектирати четири петине територије са око 2,3 милиона Палестинаца.

Да ствар буде гора по Абаса, Рубио је, наводно, у приватним разговорима обећао израелским званичницима да се САД неће претерано противити анексији већег дела Западне обале, што би могло представљати крај сна о формирању палестинске државе.

Сан о држави Палестинаца једва се одржава и у потпуно срушеном Појасу Газе у којем је од октобра 2023. године страдало више од 60.000 људи, док се десетине хиљада воде као нестали.

Сан о реформи Уједињених нација

Осамдесета годишњица од оснивања Уједињених нација послужила је као одличан шлагворт Антонију Гутересу за промоцију амбициозно замишљене реформе УН, које претходних година прати глас прескупе, корумпиране и пре свега неефикасне организације.

Док је полиција, полако, затварала саобраћај по улицама које воде ка Ист Риверу, оргоман број службеника бројних агенција примао је решења о отказу, која представљају први корак ка стварању агилнијих, ефикаснијих и боље опремљених Уједињених нација.

Потпуно нове Уједињене нације, тако, морале би много успешније да се ухвате у коштац са све жешћим геополитичким тензијама, ратовима у Украјини и Појасу Газе, али и проблемима попут неједнакости, глобалног загревања и изазовима проистеклим из технолошког напретка.

Иако све појединости Гутерешовог плана нису потпуно дефинисане, чланице Уједињених нација ће гласати о новом буџету, у којем већ постоји рупа процењена на 2,4 милијарди долара.

Око милијарду и по долара дугују Американци и то, чини се, без наде да би икада могли да испуне обавезе. Трамп је, по уласку у Белу кућу, наложио преиспитивање свих давања Уједињеним нацијама, обуставио уплате за мировне операције УН, Уницеф и остале агенције.

Наредни рачун за светску организацију процењен је на 3,7 милијарди долара, односно двадесетак одсто мање него ове године, због чега ће, када се црта повуче, отказе добити 6.900 од укупно 35.000 запослених у УН.

Осим њих, терет реформи понеће избеглице, прогнаници и сиротиња широм света, јер ће једноставно на располагању бити мање хране, вакцина, или шатора. Додатни проблем представља чињеница да Гутересов мандат истиче у децембру наредне године, те да ће његов наследник на Ист Ривер донети сопствену визију реформи.

Управо због свега тога, обе идеје - она о стварању Палестине и реформи УН, мада теоретски јако добре, настале су у време жестоких трвења око мање или више свега са чим се суочавају најмоћнији светски лидери. У ситуацији када Исток и Запад, лакше него икада раније, подсећају остатак света да имају право вета, овакви планови имају само теоретске шансе за успех.