Позориште на небу изнад Дохе, хроника најављеног напада

Ватромет иранских пројектила на небу изнад Дохе окончан је без жртава, пошто је Техеран најавио време и место напада, за које је катарска противваздушна одбрана била у потпуности спремна.

Иран је, у знак одмазде због напада америчких бомбардера Б-2 на нуклеарне центре Фордо и Натанз, испалио укупно шест балистичких пројектила на катарску базу, али се чини да ни једна од ракета није погодила циљ.

Остаци пројектила остали су разбацани по катарској пустињи, јавила је Ал Џазира, недуго пошто су амерички званичници обзнанили да је Иран на Катар испалио салву ракета кратког и средњег домета.

Како би биле избегнуте жртве, Иран је унапред јавио катарским властима време и место напада, слично како је Техеран поступио почетком 2020. године током осветничког напада после убиства команданта Револуционарне гарде Касема Солејманија.

Ирански балистички пројектили су током сахране генерала Солејманија 8. јануара 2020. године погодили базе у Ираку у којима су били и амерички војници. На Ербил и Ајс ел Асад, тада, пало је најмање 15 ракета ”фатех”, након чега је Иран објавио крај напада у којем није било жртава.

Иран и Катар, осим што деле највеће налазиште природног гаса на свету - каратско Северно поље, или ирански Јужни Фарс, имају одличне дипломатске односе.

Када су 2017. године, Саудијска Арабија, Бахреин, Уједињени Арапски Емирати и Египат прекинули дипломатске односе и блокирали Катар, оптужујући ову државу да финансира тероризам, гро хране и потрепштина Катарцима стизало је бродовима из Ирана и авионима из Турске.

Катар, истовремено, важи за кључног посредника у решавању серије блискоисточних спорова, пошто је претходно издејствовала релативно безболно повлачење Американаца из Авганистана, договор у Либану 2008. године, споразум у Јемену две године касније, мир у Дарфуру 2011. године, прекид неријатељстава у Гази 2012. и на концу уз помоћ некадашњег америчког амбасадора при УН, Залмаја Халилзада испословала почетак преговора међу супротстављеним фракцијама у Авганистану.

Катарске дипломате играле су значајну улогу у преговорима који су водили ослобађању израелских талаца из руку Хамаса.

Снага катарске дипломатије проистиче из сложене комбинације богатства, широке дипломатске мреже, могућности да ова држава понуди озбиљне инвестиције и комплексног сплета веза, које укључују и лична пријатељства владајуће породице.

Као једна од десет најбогатији држава света, Катар је утицај у Америци обезбедио кроз огромна улагања у обвезнице министарства финансија и отварањем базе "Ел Удеид" у Дохи у којој се налази око 8.000 америчких војника.

Њихов број претходних година био је 10.000, али је постепено смањиван у складу са стратегијом администрације бившег председника САД Џозефа Бајдена да се снаге са Блиског истока прераспореде према озбиљнијим претњама – Русији и Кини.

Америчка база у Катару "Ал Удеид" последица је компликованих импликација које су на овај регион имали напади Ал Каиде на Њујорк и Вашингтон 2001. године. Након 11. септембра америчке снаге су се једноставно из Саудијске Арабије преселиле у суседни Катар, пошто су им катарске власти за више од милијарду долара изградиле нову базу у Дохи.

Катарски извори наводе да је, током година, на изградњу комплекса "Ал Удеида" потрошено пуних осам милијарди долара, после чега је Доха постала центар сложене дипломатије између Запада и различитих "отпадничких" режима и организација из региона.

Такође, Катар је уз САД и Русију највећи извозник природног гаса, те једна од водећих светских земаља у агротехничкој револуцији. Уз то, поседује и четвртину акција ирачке нафтне индистрије.

Власти у Дохи ће уложити четири милијарде фунти у пројекте везане за климатски неутралне технологије на југу Енглеске.