Помпезно најављени трговински споразум САД и Британије – недоречен и неизвестан

Сједињене Америчке Државе су, после Европске уније, највећи трговински партнер Лондона. У 2023. години британски извоз на то тржиште износио је 179 милијарди фунти.

Осмог маја британски премијер Кир Стармер није прослављао само осамдесету годишњицу победе над фашизмом у Европи. На политичку трпезу изнео је праву посластицу – споразум са Сједињеним Државама о делимичном укидању царина на британску робу.

У телефонском разговору са Овалним кабинетом, који су амерички медији преносили уживо, британски премијер, сер Кир Стармер, подсетио је да нема ближих земаља од Сједињених Држава и Уједињеног Краљевства када је реч о одбрани, безбедности и обавештајном раду.

"Сада освајамо нову територију, јер у наше блиске односе укључујемо трговину и привреду. Као што сте рекли, господине председниче, градимо на темељу поштених и реципрочних односа", истакао је Стармер.

Аналитичари у Лондону, међутим, истичу да договор не делује реципрочно и да је повољнији за Американце.

Ипак, британски алуминијум и челик изузети су од царина, док су за пољопривреднике договорене одређене олакшице. Избегнут је и увоз америчког меса пуњеног хлором, од којег је стрепео просечан Британац.

Премијер сер Кир Стармер пожурио је међу раднике у производним погонима аутомобилске индустрије да објасни да ће, због тог споразума, америчке царине бити смањене са 27,5 одсто на 10 одсто за 100.000 возила годишње.

"То је огромно и важно умањење", оценио је он.

Произвођачи аутомобила у западном Мидландсу – "британском Крагујевцу" – реагују опрезно.

Британија је прошле године у Сједињене Државе извезла 102.000 аутомобила. Споразум спречава да тај извоз настави да расте. Компанија Јагуар Ленд ровер, која је одговорна за четвртину тог извоза, обуставила је производњу и пре потписивања споразума.

Са друге стране, Лондон је пристао да своје царине на америчке производе смањи са 5,1 на 1,8 одсто.

Судбина британских фармацеутских производа уопште се не помиње.

Реакције – опрезне

"Морали бисмо да будемо опрезни, јер нисмо видели детаље споразума, а и Трамп има обичај да поништи споразуме које други склопе", упозорава аналитичарка Чатам хауса Оливија О’Саливан.

Нису само аналитичари опрезни.

Продавац Оливер Хардкорт сматра да Трамп није особа са којом треба сарађивати на основу принципа и етике, али да споразум економски има смисла.

Пензионерка Џули Лајл истиче да је премијер издао грађане.

"Он нас је издао. Изневерио је своја обећања. Не верујем никаквим преговорима у којима он учествује", каже она.

Оптимизам на берзама

Ипак, вредност акција на берзама у Ситију, али и широм Европе, скочила је за мање од један одсто.

Аналитичар европског тржишта Роберт Халвер оцењује да се „чини да оштра царинска политика омекшава“.

"Чак је и амерички председник импресиониран начином на који су му светске берзе удариле пацке. Његова популарност у Америци је на најнижој тачки у последњих 70 година. Ниједан амерички председник није био овако слаб у последњих седам деценија. И зато ревидира строгу царинску политику. Ако успемо да склопимо споразуме до 9. јула, када суспензија царина истиче, извукли смо се – и вредност акција ће порасти. Већ данас осећамо последице таквих очекивања", оптимистичан је аналитичар Франкфуртске берзе.

Британски изолационизам

Суочен са критикама због рекордног издвајања за одбрану од 2,5 одсто, док истовремено смањује социјална давања, премијер обећава дивиденде за цело друштво од покретања војне индустрије.

"Данас могу да најавим уговор вредан 563 милиона фунти, о одржавању британских борбених млазњака типа 'тајфун', који чине окосницу ваздушне одбране и који су поносно надлетели церемонију обележавања осамдесете годишњице победе над фашизмом у Европи. Моторе свих 130 'тајфуна' одржаваће Ролс-Ројс", саопштио је премијер на скупу у престижном лондонском Краљевском колеџу.

Трампов изолационизам, чини се, шири се и на савезнике, па чак и на левичаре.

Централна банка Енглеске реаговала је снижењем каматних стопа.

"Према најновијим подацима за март, инфлација у Уједињеном Краљевству износила је 2,6 одсто. То је изнад наше циљане инфлације од два посто, али нешто ниже од очекиваног. Због тог напретка, можемо да направимо корак ка мање рестриктивној монетарној политици. Зато смо данас смањили основну каматну стопу за 0,25 одсто – на 4,5 процената“, истакао је гувернер Централне банке Енглеске Ендру Бејли.

У прва три месеца ове године, привредни раст и продуктивност у Британији кретали су се између 0,6 одсто и 0,7 одсто. У оваквој клими глобалне економске несигурности, жељене инвестиције изостају.

Једино је извесно да су Кир Стармер и његова министарка финансија Рејчел Ривс тренутно најнепопуларнији политичари у Британији.