Судбина специјалних односа САД и Британије у рукама једног острва

Кључ за специјалне односе – архипелаг Чагос

Архипелаг Чагос у Индијском океану броји шездесетак острва и око три хиљаде становника.

Управо од њега зависи будућност специјалних односа Сједињених Држава и Британије.

Разлог је острво Дијего Гарсија на којем се налази америчко-британска војна база, стратешки постављена да контролише саобраћај у Индијском океану.

Ту је наводно на мору сахрањен и Осама бин Ладен после убиства.

Дијего Гарсија само је једна од стратешких тачака, којих се Лондон није одрекао када је глобалну премоћ на мору морао да препусти Вашингтону.

Британске очи на глобалном мору

Британија и даље држи на оку саобраћај на Карибима, кроз Гибралтар, а преко Фолкландских и других острва, Јужни Атлантик. Има базе на Антарктику и архипелаг у југоисточном Пацифику.

Американци уживају дугорочни закуп острва Дијего Гарсија, које су Британци раселили 1971. године на њихов захтев.

Пре шест година, Међународни суд правде донео је правно необавезујућу одлуку да Лондон, у сарадњи са Уједињеним нацијама, треба да почне предају архипелага Маурицијусу.

Пре четири године Међународни трибунал за поморско право потврдио је да Британија нема суверенитет над архипелагом.

Борба око суверенитета

Конзервативци су почели и две године развлачили преговоре о враћању суверенитета.

Дејвид Камерон потврдио је да становништво неће бити враћено на Дијего Гарсију.

Стармерова влада од октобра до недељу дана пред инаугурацију председника Трампа постигла је споразум о предаји суверенитета и плаћању закупа за наредних деведесет девет година влади у Порт Луију.

Лидерка конзервативаца Кеми Бејденок сматра да нема разлога за одрицање од британске територије на Чагосу.

"Премијер жури да постигне споразум, који ће бити катастрофалан и који ће пореским обвезницима оставити рачун од више милијарди фунти. Зашто премијер сматра да народ Британије треба да плати нешто што је већ наше?", питала је она Стармера у Британском парламенту.

Договор је наводно добио зелено светло Бајденове администрације.

"Циљ је да се обезбеди дугорочно ефикасно функционисање базе. Овај споразум управо то обезбеђује", уверавао је посланике британски премијер сер Кир Стармер.

Нагли заокрет

Лондон је до пре неколико дана инсистирао да ће бити постигнут пре смене власти у Америци.

Но, уследио је заокрет за сто осамдесет степени, пошто је наговештено да ће Доналд Трамп на њега ставити вето.

Британски министар спољних послова Дејвид Лами подсећа да је споразум, који Британија има у вези са Дијегом Гарсијом, суштински глобални заједницу чинио безбеднијом од 1973. године.

Доведен је у питање одлукама Међународног суда правде и Уједињених нација.

Зато је претходна влада почела преговоре о архипелагу Чагос.

"Било је чак једанаест рунди преговора. Ми смо наставили и направили споразум, који су подржали Пентагон, Стејт дипартмент и Бела кућа. Праведно је и исправно да Доналд Трамп добије увид у тај споразум и да буде уверен да је све у реду", истиче британски шеф дипломатије.

Критике Вашингтона

Шеф републиканског тима за транзицију Министарства одбране Роберт Вилки споразум је окарактерисао као "брзоплет и потенцијално катастрофалан".

У тренутку када Трампова администрација настоји да контролише поморске путеве кроз Панамски канал и, преко Гренланда, на Арктику и северном Атлантику, све је извесније да ће Стармеров дипломатски покушај доживети дебакл.

Трамп није потписао споразум о слободној трговини ни са конзервативцима са којима је био неупоредиво ближи.

У тренутку када британски економски раст стоји на нули, приближавање Вашингтону дало би замајац посусталом лондонском Ситију.

На скупу Светског економског форума у Давосу британска министарка финансија Рејчел Ривс и даље инсистира да је "мисија број један ове владе економски раст".

Извори блиски премијеру Стармеру откривају да, уколико би морао да бира између специјалних односа са Сједињеним Државама и Европом, он би изабрао ово друго.

Но, испитивања јавног мњења показују да би народ изабрао супротно.