Лисабон – „Операција инфлуенсер”, роботи и затвори

„Операција инфлуенсер” која је изазвала политичку кризу у Португалији нема скоро никакве везе са Веб самитом на којем се, током последњих неколико дана, појавила маса сасвим другачијих инфлуенсера, који новац зарађују на друштвеним мрежама.

Португалски „инфлуенсери”, односно пет званичника владе, осумњичени су да су суштински продавали утицај у серији великих пројеката, укључујући планове за експлоатацију литијума, производњу водоника и приватизацију авио-компаније ТАП.

Та операција тужилаштва и полиције детонирала је португалску политичку сцену, па су оставке редом поднели бројни министри и, на крају, премијер Коста.

Недељу дана пошто је премијер поднео оставку, а председник Марсело Ребело де Соза расписао изборе за 17. март следеће године, испоставило се да је влада пала због „типфелера”, односно да је у транскриптима прислушкиваних разговора грешком написано име Антонија Косте, уместо имена министра трговине Антонија Косте Силве.

Одмах затим, португалски медији затражили су од тужитељке да објасни како се ова операција распала после свега недељу дана и због чега је пет особа уопште било и ухапшено.

Бар двојица од ухапшених најавили су жалбе на одлуку суда да им одузме пасоше и одреди кауције, али је још увек остало нејасно на који је начин 75.000 евра доспело међу књиге у библиотеци секретара Владе.

Десетак километара од затвора у којем су скоро недељу дана провели званичници владе, сасвим друга врста инфлуенсера објашњавала је начине на који шире свој утицај.

Без тајних састанака, волшебно створених новчаница у страницама књига Жозеа Сарамага и још тајнијих договора о литијуму или водонику, само уз помоћ модерних технологија и друштвених мрежа, допрли су до милионске публике.

Споредно тржиште, како су га донедавно звали, у међувремену су, уз инфлуенсере, засули и традиционални медији, који покушавају да своје производе упакују у једноставније форме, ближе генерацијама које долазе.

Тако су, на неколико нових мрежа, пре свега на Блиском истоку, место на сложеној медијској мапи пронашле десетине хиљада „подкастера” и сличних стваралаца садржаја, неретко и са првих линија сукоба, попут Појаса Газе.

Суштински, успешни међу њима, на Тиктоку или Јутјубу раде скоро исто оно што већ деценијама чине и новинари традиционалних медија – налазе и проверавају информације, а затим их у прилично простој форми представе публици.

Публици се представило и неколико робота, укључујући и „Дездемону” – хуманоида која се први пут појавила на сличном скупу одржаном почетком године у Бразилу.

Иако звучи и понаша се прилично „роботски”, „Дездемона” се благо наклонила фото-репортеру који је успео да јој приђе сасвим близу.

Наводно, пројекат вештачке интелигенције чије је она заштитно лице, прилично је напредовао у последњих неколико година, па је добар део Веб самита био посвећен вештачкој интелигенцији, контроли истраживања и последицама по човечанство.

Свет високе технологије, тако, поделио се у два табора – присталице безобалног развоја вештачке интелигенције и оне који сматрају да ће овакав приступ врло брзо и скоро свима нанети огромну штету.

„Технологија је променила начин на који људи живе и раде, и у светлу тих промена политичари морају да редефинишу начин на који управљају”, сматра директорка компаније за дигиталне комуникације „Женерасион политик” (Génération Politique) Хинд Зијане.

Сматра да технологија, сама по себи, не може да буде опасна већ да је таквом чине људи који је користе.

Страх од вештачке интелигенције драматично је порастао када је Турска, пре неколико година, у Либији испробала наоружане беспилотне летелице које, на основу профила уписаних у базе података, саме одређују циљеве.

Истовремено, пројекат који користи вештачку интелигенцију, бразилска „Инспира” проглашена је за најбољу од 2.600 „стартапова” који су се представили на овогодишњем вашару интернета.

Пројекат је намењен искључиво бразилском тржишту и употребом вештаке интелигенције помаже адвокатима и правним тимовима. Претходно, ова компанија је направила веб-сајт за фудбалски клуб Сао Пауло.

Скуп је, на концу, затворио португалски министар економије Антонио Коста Силва, који је рекао да је његова земља стабилна, упркос политичкој кризи.

Коста Силва је један од десетак званичника владе о чијим потезима у вези са изградњом научног центра „Старт кампус” тужилаштво води истрагу.