Брана Селова код Куршумлије није завршена после 40 година

Изградња бране и акумулације Селова код Куршумлије која је отпочела још давне 1986. године још увек није завршена, а последњих десетак година на њој су обустављени сви радови. Овај водосистем обезбедио би сигурно снабдевање водом за више од пола милиона становника Југоисточне Србије и очување биолошког минимума водотокова у топличком крају. Екипа дописништва из Прокупља посетила је ово подручје.

Зоран Богдановић данас је једини становник куршумлијског села Селова, који је остао да живи на својој дедовини упркос томе што му је имање, као многим мештанима држава узела без накнаде када је почела изградња бране.

"Сваке године иста прича, а не можеш ништа да улажеш, јер не знаш докле ћеш да будеш ту. Надали смо се да ће да се регулиуше, среди. Нама ништа нису исплаћивали, ни куће и сада је све запустело, нигде живе душе нема", истиче Зоран Богдановић из Селова.
Не чекајући да им куће и имања буду потопљена, многи су из овог села отишли још крајем прошлог века надајући се да ће за своју имовину добити адекватна средства и наставити живот у другој средини. Слична ситуација је и у суседним селима Пачарађа и Мерћез која би била потопљена формирањем акумулације.

"Имовина се води на нас али је узета. Онај део што је изоран не користимо. Да уредим и да дођу и кажу ви то нисте смели да радите", напомиње Миленко Миловановић из Пачарађа.

У овим селима треба да се откупи већи део земљишта и кућа где још увек има старачких домаћинстава, који сумњају да ће дочекати завршетак бране.

"Стричеви моји, када је то почело да се ради 86. године, рекли су да неће да дочекају брану да се заврши а изгледа да и ја нећу да дочекам", каже Зоран Богдановић из Селова.

У предузећу Србија воде кажу да је брана грађевински завршена и да је у њену изградњу до сада уложено више од 100 милиона евра, а према проценама за остатак радова: чишћење хумуса, изградњу пута, фабрике воде и цевовода, треба још најмање толико средстава.

Водосистем Селова требало је да буде развојна шанса овог краја. Поред водоснабдевања пола милиона људи, његова намена требало је да буде и заштита од поплава, производња електричне енергије и развој туризма.

Према пројекту водопривредни систем Селова производио би 2.600 литара воде у секунди, а будуће језеро би се простирало на површини од 280 хектара и било би дугачко 12,5 километара.