Како препознати прве знаке деменције

Процењује се да у Србији живи око 140.000 људи који болују од неке врсте деменције. Алцхајмерова болест, је њен најчеши облик. На светски дан борбе против Алцхајмерове болести, болести, која је најчешћи облик деменције, национална кампања "Што пре то боље: Дијагноза демеције је важна", указује на неопходност подизања свести о болести и подршци друштва, како би оболели живели квалитетније и достојанственије.

О дементним особама у Србији, најчешће брину чланови породице. На њима је највећа брига и терет, кад свакодневне обавезе постану непремостиве препреке.

„На пример снаја која болује од малигне болести морала је да негује своју дементну свекрву. Њено стање није могло да се побољшава, она је бринула о њој. Имали смо сина који је бринуо о својој дементној мајци, а нажалост изгубио је и ћерку и супругу“, каже Невенка Богдановић, Секретар Црвеног крста у Крагујевцу.

Деменција је, кажу стручњаци, болест са милион лица. Прве знаке пропадања когнитивних способности, често не препознајемо. Заборавност, проблеми у оријентацији и говору, понављање истих грешака, аларм су за узбуну.

„Код нас рана дијагностика омогућава, даје могућности да добијете симптоматску терапију. Чак ни нови лекови о којима се много говори - о биолошкој терапији не доносе излечење за сада, немамо доказа. Они само одлажу погоршање болести“, објашњава проф. др Елка Стефанова, неуролог.

И у свету и код нас, говори се о тихој епидемији деменције. Старосна граница се спушта, па уместо после 65, поочетак неуродегенеративних промена у мозгу, почиње много раније.

„Врло је важна једна људска, емотивна, емпатична реч, разговор. Ми се обично фокусирамо на неке функционалне ствари, попут: дај да ти донесем храну, дај да идеш да легнеш, дал спаваш, дал не спаваш“, истиче Жељка Цвјетан Гортински, драма терапеут.

Зато је битно, сматрају у удружењу за Алцхајмерову болест, побољшати систем подршке породицама, које називају и "тихим пацијентима".

„Недостају нам дневне услуге у заједници, недостају нам дневни боравци за особе са деменцијом, недостају нам саветовалишта за сроднике који о њимa брину“, рекла нам је Надежда Сатарић, Српско удружење за Алцхајмерову болест

Као што вежбамо тело и наш "командни центар", треба да остане у кондицији. Уместо самоће и повлачања у себе, лекари особама у трећем животном добу, саветују физичку активност, дружење, нова сазнања и непрестано учење.