Ко чува сећање на банатске добошаре?

Све до половине прошлог века, главне вести у војвођанским местима преношене су уз звук бубња. Добошари су на сеоским раскрсницама објављивали општинске одлуке, подсећали на обавезе, али и преносили важне локалне информације, делујући као претеча савремених локалних медија. Иако је овај позив нестао пред налетом нових технологија, сећање на добошаре и њихов значај за информисање и даље опстаје. Кикинђанин Јован Чуданов већ деценијама истражује ову традицију, сакупља грађу и чува успомену на аутентични начин преношења вести.

Пре него што су радијски таласи, телевизија и интернет преузели примат у информисању, глас народа и власти у северном Банату, био је звук добоша. Добошари су на сеоским раскрсницама и градским трговима објављивали општинске одлуке, подсећали на порезе и вашаре, али и скретали пажњу на локалне вести. Били су жива претеча савремених медија – брзи, јасни и свима доступни.

„Добошари су јављали од државних до локалних вести, све што се тицало локалних власти, па све до, модерним речником, малих огласа“, појашњава добошар Јован Чуданов.

Кикинђанин Јован Чуданов већ пуних двадесет година живи у Старим Лединцима, али везу са родним крајем и његовом традицијом никада није прекинуо. Већ деценијама сакупља грађу о добошарима и тако оживљава овај аутентични дух. На северу Баната званично нема добошара, остале су само приче и сећања на време када се за вест није кликтало, него се излазило на шор.

„Добошари су ми истали у сећању из детињства. Сматрао сам да су неправедно запостављени, а они су у ствари били институција, званично државни службеници“, истиче Јован.

Настали још у шеснаестом веку као општински службеници, познати као „мале судије“, добошари су били кључни посредници између власти и становништва. Све што је заједница морала да зна записивало се у недељне књиге и обнародовано уз звук бубња. Општина Чока, али и њена околна села одувек представљају прави пример културе сећања на добошаре. Тај позив толико је остао уврежен међу овдашњим становништвом, да је до само пре неколико година овде одржавана манифестација посвећена управо добошарима. Времена су се променила, а добошарски позив потиснуле су модерне технологије. Ипак, докле год постоје људи попут Јована Чуданова, иначе носиоца мајсторског ПЧЕС-иног писма, који љубоморно чува грађу од заборава, ехо добоша и даље ће од‌јекивати северним Банатом.