Оџачар Спаса четири деценије на крововима

У сусрет грејној сезони, у многим домаћинствима треба очистити оџаке, а оџачара је, каже статистика, све мање. Спаса Ћирић, из сремског села Бешенова, мајстор је четрдесет година. Навикао на црно лице и руке, са истом вољом обилази домове, а посла, каже, има више него икада.

Данима на крововима- од Шида до Шимановаца, од Мачве до Фрушке горе, и тако четири деценије. Оџачар Спаса, омиљен је мајстор, не само зато што доноси срећу, кажу мештани, већ и што долази у договорено време. Капицу и четку узео је у руке са 16 година, заволео занат и људе, а људи су, каже, највеће богатство.

“Овај посао јесте мало, сваки је посао прљав , али у суштини је добар посао и стално си са људима и занимљив је посао , има доста изазова , не само оџаци већ све всте пећи и тако да не набрајам, фуруне, пекаре и тако неке фирме, има посла доста. На највиши оџак сам се пењао, такозвани димњак , то је било на Митросу и на Митрошпеду, то је негде преко 60 метара су висок димњаци”, каже Спаса Ћирић, оџачар из Бешенова.

Страх од висине је урођен, али се савлада кад имаш вољу. Није увек све лако, каже мајстор Спаса, десе се и мањи пожари, али је у послу много више лепих догађаја.

“Људи кад нас сретну, буде кажу, ево, оџачар, срећа, хватај се за дугме , буде свега”, прича Спаса Ћирић.

“Као оџачар, мајка га не радја. Кад уради, то је чисто, педантно, усиса, почисти , обрише, а иначе, као човек , само га човек може пожелети”, каже Анђа Лакетић из Бешенова.

Зато ће радити докле год буде могао. Сав алат , четке, штосери, боце и кључеви су у колима и само чекам на акцију, каже један од ретких мајстора, а спремне и храбре увек прати срећа.