Краљево: "Превенција наркоманије код младих"

Високо ризичном понашању склони су средњи адолесценти у добу од 15-18 година. Истраживања показују да више од половине њих повремено или активно пуши. Чак 90 одсто средњих адолесцената је пробало алкохол а четвртина, односно 23 одсто чак и психоактивна средства. Најпопуларнији психоактивни продукт је марихуана или канабис, доступан на улици, ноћним клубовима и местима за излазак младих. Младима су доступни и продукти такозвани канабиониди који постепено воде у зависност.

„Доста имају приступ томе и млађи од 18 година. Поготове дроге и свуд је доступно и првенствено то крене и због друштва, када немају надзор, када се удаље од родитеља. Оду негде, Преселе се. Оду на факултет“, каже саговорница.

Младић додаје: „Врло су приступачне. Лакше него неке добре ствари, да кажем. Тако да је превенција од болести зависности врло битна у данашње време“.

„Сами су, немају надзор родитеља и онда су све више изложени, рањивији и оду предалеко. И због тога смо данас на овом предавању да би се вероватно неки, који су већ отишли предалеко, излечили јер за све постоји решење“, сматра анкетирана.

Решење увек постоји. Лекари, психолози и социолози истичу да је наркоманија јавно-здравствени проблем, иако пут за његово решење креће од породице. Родитељи су ти који ће први препознати промене у понашању своје деце.

„Дешава се да деца губе у телесној тежини. Да постају бледа. Доста се зноје и неке сличне ствари. А што се тиче неких других поремећаја у понашању, у емоцијама, постају раздражљива. Свадљива, не поштују ауторитете. Не обављају неке кућне активности или школске активности. Често излазе из куће. Враћају се. Траже више новца него иначе. Троше више новца него иначе. Тако да ту пуно ствари постоје које би могле да указују да је дете почело да конзумира неке супстанце“, каже др Катарина Бишевац, специјализант психијатрије.

Постоје излази и стручне службе које својим деловањем циљано помажу младима. Због тога су ученици завршних разреда Медицинске школе иницирали одржавање јавне трибине где би људи од струке и различитих свера живота говорили о проблемима са којима се адолесценти суочавају.

Биљана Бојанић, директор Медицинске школе у Краљеву истиче: „Ми се заиста трудимо да ове теме, горуће по наше младе, разматрамо. Да о њима причамо, да их едукујемо. Урадимо све што можемо у том смислу. А сада, колико ће они даље наставити и да се том темом баве, зависи од њих самих“.

У сваком већем месту у Србији у домовима здравља постоје саветовалишта за младе. За помоћ могу да се обрате и школском лекару и психологу.