Екипа РТС-а у улици у Жичи у којој одраста чак двадесет четворо малишана

Фарбању јаја и васкршњим празницима највише се радују најмлађи. А радост је посебно велика у једном сокачету у Жичи. Зашто – откривају колеге из Краљева.

Сваки празник у улици која носи име мајора Милана Тепића проводи се на исти начин: испред кућа. И ове године заједно фарбају јаја за Васкрс.

„Са другарима из улице правимо такмичење чије је јаје најјаче“, каже Огњен Вуловић. На питање – чије ће бити?, Огњен одговара: „Моје.“

За тај успех мораће да победи шесторо рођених браће и сестара. И не само њих. Јер житељи овог сокачета се никако не уклапају у статистику природног прираштаја Србије.

„Увек смо хтели да имамо два сина и две девојчице, али ето, прво нам је Бог дао четири сина, а затим три девојчице“, наводи Сања Вуловић.

Мирослав Стевић додаје: „Ја имам петоро деце. Комшија има седморо и све похвале. Можда га и ја некад стигнем.“

Шала која буди понос међу бабама и дедама. Први су се овде доселили крајем осамдесетих година прошлог века и у новој кући дечекали трећег сина.

„Онда смо негде од 2012. године добили нови прираштај, унучиће наших комшија, тако да сада у овој малој улици дугој 100 метара имамо укупно двадесет четворо деце“, наглашава Мила Јоксимовић.

Чедомирка Стевић каже да их је у породици – седморо. „Вратили смо се старим вредностима. Ми се често организујемо и спремимо ручак и буде то баш овде на улици“, истиче Чедомирка.

Љубинко Мионић додаје: „Овде је чиста слобода. Свачија кућа сваком детету је на располагању. Толико је слоге, као да смо једна породица.“

И слика деце која се с пролећа углавном играју напољу подсећа на прошла времена.

„Играмо фудбал, скачемо у трамбулини, возимо се бициклима“, наводи Душан Јоксимовић.

Катарина Стевић наставља: „А понекад правимо и пикник. Много је добро. Никад не бих тражила ново друштво. Волела бих да овде буде овако како јесте. Заувек.“

Заиграју се и међу пластеницима. У јесен, старији ће традиционално претворити воће и поврће у балон-хале.