Панчево: Како унапредити комуникацију научника са грађанима

Панчевачки физичар и новинар Слободан Бубњевић недавно је боравио у седишту ЦЕРН-а у Швајцарској, где је, у својству председника Европске мреже за комуникацију физике честица, подносио извештај о стању у Европи. Циљ је унапређење комуникације научника са грађанима.

Панчевац Слободан Бубњевић је на позив Савета ЦЕРН-а недавно презентовао извештај о комуникацији физике честица у Европи. То је стигло у тренутку када се спремају промене у овој међународној организацији, чији је члан и Србија, а у вези са екцелератором, на ком је пре десет година откривена такозвана „божија честица".

„Сад се он и даље користи, али се праве планови за изградњу новог инструмента и у том смислу није небитно како грађани Европе у различитим земљама гледају физику, колико је младих људи спремно да се отисне на пут истраживања у фундаменталним наукама", наводи Слободан Бубњевић, председник ЕППЦН (Европске мреже за комуникацију физике честица)

Слободан је члан Европске мреже за комуникацију физике честица од 2017, а у последње две године је њен председник. У извештају, који је припремио са колегама, истакнут је проблем раста утицаја псеудонауке на грађанство.

Слободан Бубњевић истиче: „Поред те тенденције да доста људи сада са једном скепсом гледа на разлоге да уопште наука постоји, имате и другу врсту проблема, са бујањем друштвених мрежа, вештачком интелигенцијом, и ту је сложеније комуницирати."

Један од начина да се побољша комуникација, каже Слободан, јесте да се помогне истраживачким организацијама да ојачају своје капацитете. А важни су и медији.

„Да се ојачавају капацитети медија и других институција културе, јавног сектора, да буду способније да знање из науке апсорбују и пренесу", закључује Слободан Бубњевић.

Похвално је да у Србији постоји школа за научне новинаре, коју у Институту за физику у Београду организује Центар за промоцију науке.

 

среда, 08. април 2026.
15° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом