Грделица: Сто година дувачког оркестра Божидара Николића Доње

„Више волимо музику него хлеба“, истиче Божидар Николић.

Божидар Николић Доња једноставно објашњава суштину орекстра који траје сто година. Труба без душе не може па без душе ни оркестар не би постојао. А труба његовог оца Милана је право породично благо. Божидар и данас даје савете свом сину јер се тајне великих мајстора крију у детаљима.

„Доња надимак то ми је покојна баба причала почео је од деда Дјордја Николића он је имао надимак Доче. А деда Милан је у школи имао љубав школску. Његова девојка се звала Дуња и пошто се она звала Дуња она је рекла да се он зове Доња. Ова труба има посебан значај за мене и мог сина Богдана. Ову трубу деда је добио 1071. у Драгачеву на сабору трубача“, наводи Милан Николић Доња из Грделице.

Орекстар из Грделице неколико пута освајао је награде у Гучи, а посебно су поносни на мајсторска писма која су добијали Милан и Божидар. Познанства са мајсторима српске трубе посебна су прича. Ипак за Доњу посебан значај има пријатељство са легендарним Фејатом Сејдићем

„На такмичења смо ишли свуда, заједно смо увек били као браћа смо били“, наглашава Божидар Николић Доња из Грделице.

Ново доба, нови трендови. Орекстар данас води Богдан. На инсистирање свог деде завршио је средњу музичку школу и то му, како каже, много значи.

„Најважније у животу од њих што сам научио је пре свега да морам вредно да радим, да се бавим овим послом из свег срца, да стварам музику. Пета генерација сам, ја имам и наследника. Има нека ... не могу то речима да објасним“, истиче Богдан Николић Доња из Грделице.

Николићи настављају даље. Други век је за њих почео. Традиција обавезује. Труба је за њих живот, можда и више од тога. Зато овај оркестар толико дуго траје и трајаће.