Нови Сад: "Алмашани" добитници европског признања за заштиту угроженог културног наслеђа

Уски сокаци Алмашког краја и грађевине старе стотинама година, последњи су у којма се може видети лик некадашњег Новог Сада. Подигли су их Срби из села Алмаш, који су 1717. године овде почели да граде свој Нови Сад. Када су аутентичну архитектуру начела безлична решења и немар инвеститора, а град планирао да изгради саобраћајницу тик уз православну Алмашку цркву, њихови потомци одлучили су да наслеђе предака заштите.

"Ако хоћемо да причамо на тему Новог Сада и покажемо његову слојевитост кроз време, онда морамо да имамо све то. Ако би Алмашки крај био девастиран, као и остали делови града, ми долазимо у ситуацију да имамо град који је монолитан и сведочанство времена из којег долази, више не постоји. Имамо нове зграде које су старости између 30 и 50 година и то је то, значи Нови Сад нема више ништа што га везује за оно старо време", каже Маријан Мајин, председник Удружења грађана за заштиту наслеђа „Алмашани".

За разлику од других делова града улице су му кривудаве, јер су тадашњи Срби земљу крали од реке и градили једноставном логиком - ако наиђеш на препреку, ти је обиђи. У крају се налази неколико споменика културе, попут зграде Матице српске, као и Змај Јовина гимназија, а има једну од најужих улица у бившој Југославији, широку мање од два и по метра.

И зове се Лађарска улица, због тога што је Алмашки крај од Новог Сада био одвојен дунавским рукавцима, па се до њега одавде ишло чамцима

Срушена фабрика свиле, данас је културна станица, старе куће у којима је превођен Дон Кихот на српски, али и у којима су живели многи наши великани, су сачуване. Ангажман "Алмашана" резултирао је заштитом државе целог краја, али и допринео потпуној реконструкцији, која је у току. Обнавља се око 600 кућа и 20 улица, као и њихова комплетна инфраструктура.

"Алмашки крај је нешто по чему се Нови Сад почиње и те како поносити и мнислим да је нешто што ће показати у перспективи колика је вредност не само на терену везано за простор, него и за људе који су на терену међусобно препознали да су они ти који морају проактивно учествовати ако желе да њихов простор буде лепши, да буде смисленији", наводи Маријан Мајин, председник Удружења грађана за заштиту наслеђа “Алмашани".

Жири у образложењу награде истиче да Алмашани представљају "изузетан пример грађанске храбрости и визије", али и модел за друге

"То је награда за постојаност и за истрајност. И пуно је малих организација, појединаца, бораца за баштину, који временом се уморе и остану сами. И због тога је и за наш важно да ова награда буде посвећена и њима и да буде једно велико охрабрење за све њих", каже Виолета Ђерковић из Удружења грађана за заштиту наслеђа „Алмашани"

Жири додаје да се њихов рад посебно издваја у способности удружења да повеже цивилно друштво и институције са заједничким циљем очувања.

"Истинске резултате је немогуће постићи без истинског разговора, који подразумева уважавање саговорника, чак и онда када имате потпуно различите погледе на тему. И ми смо тај наш капацитет за разговор веома развили током ових двадесет година”, каже Виолета Ђерковић из Удружења грађана за заштиту наслеђа „Алмашани".

Захваљујући иницијативи Алмашана, куће српских великана биће обележене, а Сава Вукосављев диригент и композитор и српски просветитељ и књжевник Захарије Орфелин добиће и споменике - јер, Алмашани имају и поверени аманет Доситеја Обрадовића- да Нови Сад неће бити град док се Орфелину не одужи.