Када насиље постане садржај за мреже – снимак понижавања девојчице и туча ученика у Новом Саду

Да јој је ћерка жртва вршњачког насиља сазнала је од родитеља из школе. Прослеђен јој је узнемирујући снимак, који је дан раније већ кружио друштвеним мрежама, а на којем неколико старијих ученица и дечака малтретира њено дете.

"Види се да су је понижавале, да су је натерале и да клекне, да су је натерале да се извињава, ту је било још неких дечака са стране који су добацивали, чак да су говорили да је превише досадно, па је онда дошло и до физичког обрачуна, добила је шамар и песницом су је ударили у вилицу да би вероватно то њима било интересантније", каже Слободанка Митковић, мајка девојчице.

Случај је одмах пријављен школи и полицији, али се, како каже, и даље осећа несигурно, јер насилници не показују емпатију и кајање.

"Што је све снимано са намером да се покаже свима и да се дели даље", наводи Слободанка Митковић, мајка девојчице.

Пет дана касније двојица старијих младића упали су у двориште Елекротехничке школе, затим су палицама, рукама и ногама, претукли осамнаестогодишњег ученика и нанели му тешке телесне повреде. Упркос томе што је став друштва пооштрена казнена политика, струка наводи да ни полицијаци у школама, нити репресивне мере, до сада нису донели значајне резултате. Узрок је кажу, и у огледалу одраслих, а доминантан облик је дигитално насиље, које је којем је у последње три године изложено свако друго дете у Србији.

"Докле год ми приказујемо те конфликте и тако на тај начин решавамо проблеме, деца ће као наши врло добри имитатори радити то на исти начин. Са друге стране, свакако да недостаје превенција, рано препознавање проблема јер ту заправо казнена политика не може да замени тај третмански рад", каже Јована Шкорић, социолог- истраживач

Водећи теоретичари наводе да деца усвајају обрасце понашања посматрајући значајне особе из свог окружења - родитеље, вршњаке, наставнике, али и медијске садржаје.

“У неким случајевима насиље може бити и компензација за доживљај личне инфериорности и за доживљај личне несигурности, али просто претходно искуство у виктимизацији”, каже психолог Бојана Танкосић.

Последице које трпе жртве могу бити вишеструке и далекосежне, од анксиозности, избегавања школе и вршњака, до психосоматских проблема.

"Главобоља, болови у стомаку, поремећај сна, поремећај апетита, а ако говоримо о неким другим последицама, оне могу сезати чак до пост- стресног трауматског поремећаја и генерално се могу одразити на проблеме менталног здравља, не само у том периоду када дете проживљава вршњачко насиље већ и у некој каснијој животној доби", наводи психолог Бојана Танкосић.

Не постоји један узрок, нити једно решење за вршњачко насиље, али оно у чему су сагласни стручњаци, јесте приступ који укључује породицу, школу, заједницу и друштвене институције, са акцентом на развој социјално - емоционалних вештина попут емпатије и ненасилне комуникације код деце.