Воћари који користе средства за заштиту биља мораће да прођу обавезну обуку за њихову употребу

Површине под воћем у Србији стагнирају у протекле две године. Разлог су климатске промене и веће потребе за улагањима у заштиту од мраза и града. То су биле основне теме на Саветовању воћара које је одржано у Новом Саду и где су воћари упознати и са новим обавезама у примени средстава заштите.

Нова воћарска сезона биће другачија од предходних, сви који користе средства за заштиту биља на воћњацима мораће да прођу обавезну обуку за њихову употребу.

"Има ограничења, али у промету су углавном пестициди који су дозвољени за коришћење. Значи треба обратити пажњу на количине активне материје по хектару и каренцу и свакако време употребе", наводи Милорад Поморишац, воћар из Бечеја.

Више врста инсектицида је забрањено за употребу у Европској унији, па и код нас. Контроле на границама приликом извоза су због тога ригорозне.

"Имали смо проблема да нам у воћу нађу остатке недозвољених активних супстанци, само из разлога што се на тржишту још проналазе препарати који нису у продаји, али се налазе нажалост на црном тржишту”, истиче Стефан Глигорић, председник Друштва воћара Војводине.

Стручњаци наводе да би на ознаци "100 посто из Србије" у случају воћа морало да се истраје. Неоправдано се у делу јавности - нашем, иначе квалитетном воћу, због неодговорних појединаца или реекспорта приписују нетачне карактеристике.

"Како је наше воће затровано, како се враћају са границе камиони, како су јагоде најпрљавије воће, што је врло, врло некоректно према нашим произвођачима. То се свугде у свету дешава. Али, ако се са границе врати један или десет шлепера са неким проблемом, нико неће рећи да је то један од десет хиљада или педесет хиљада шлепера који годишње изађе из Србије са воћем", каже Ненад Магазин, декан Пољопривредног факултета.

Ризик од појаве јаког пролећног мраза не тако давно је био 15 одсто, сада од 40 до 60 одсто. Само у јулу се бележи и 15 градоносних дана, па је то разлог да се у воћњаке инсталира нова врста противградних топова, без ракета.

"Он штити осамдесет хектара, то је километар у пречнику, са 95 посто ефикасности. Битна ствар је да се повеже са радаром, значи да га радар активира, јер треба да се активира једно тридесет минута пре наиласка градоносног облака на штићену површину", наводи Миле Радисављевић, дистрибутер противградне опреме.

У оквиру Саветовања о савременој производњи воћа на Пољопривредном факултету у Новом Саду између осталог се говорило о Утицају високих температура на квалитет плода јабуке и о регулативама Европске уније о биостимулаторима у воћарству.