Kуршумлија кроз векове

За ослобађање Топлице од владавине Османлија, Kуршумлија је дала највише жртава. Након завршетка другог српско-турског рата, овај крај остао је скоро без становништва. Знајући за геостратешки и културолошки значај Топлице за Србију, Скупштина Србије је 1880. године донела Закон о подстицању њеног насељавања. Где је данас Kуршумлија 146 година након тога?

Срђан Живковић, драмски уметник рецитује:
"Ту, капу скини,
Богу се помоли, сети се дана тешких
и бораба витешких, где су преци пали, док су ти слободу дали."

Речи су исклесане на споменику јунацима српске војске, који су под командом славног Стевана Биничког, након вишевековног робовања, ослободили Kуршумлију од Турака. То је и порука генерацијама које долазе, да не забораве цену слободе коју су преци животима платили.

Драган Симић, историчар, каже: "Одмах по ослобађању Топлице од Турака и завршетку српско-турског рата, ови простори остали су пусти. Препознавајући геостратешки и културолошки значај Топлице, Скупштина Србије доноси закон о насељавању, 1878.године и тада почиње нова ера модерне Kуршумлије."

У то време Kуршумлија је имала око 3 500 становника, да би 1953. године бројала близу 40 000. Последње деценије прошлог и прве деценије овог века обележиле су веће миграције становника Kуршумлије који су, углавном због потраге за послом, одавде одлазили. Према последњем попису, овај број је смањен за 60 процената и износи 16 000.

Дејан Ловић, заменик председника општине Kуршумлија, додаје: "Kуршумлија је последњих година значајно побољшала услове за живот. Отварањем нових радних места, млади имају шансу за опстанак на овим просторима. Највећа прилика је у туризму, јер природне благодети пружају добре услове за ову привредну грану која је тренутно у експанзији."

Kуршумлија лежи на три реке, окружују је три планине и има три бање, Пролом, Луковску и Kуршумлијску. Шансу за опстанак данас види у туризму. Протекле године, овај крај посетило је више од 120 хиљада туриста и остварено је 260 хиљада ноћења. Сваки четврти гост био је странац.