Након празника празни новчаници
Добро знани феномен "празног новчаника", некако увек иде уз месец јануар. Троши се неумерено, често одлази у дозвољени или недозвољени минус, па касније током месеца стигне нагло отрежњење. Зато и делује да јануар има 60 а не 31 дан.
Док се у остатку света празнична еуфорија завршава 2. јануара, у Србији тек почиње друго полувреме, а то су Бадњи дан, Божић, Свети Стефан, па српска Нова година и Свети Јован, једна од највећих слава. Било да припремате трпезу или одлазите у госте, сваки од ових дана исцрпљује кући буџет. Средином јануара, у маркетима али и на пијацама, већ приметно опада промет, о чему сведоче и грађани.
И док смо у децембру обично под утицајем празничне еуфорије, средином јануара стиже отрежњење. Повратак на посао, високи рачуни за грејање, чак и мањак дневне светлости утичу да се људи осете генерално лошије. Трећи понедељак у јануару зато је и проглашен најдепресивнијим даном у години, управо због празних новчаника, лошег времена и пропалих новогодишњих одлука. Грађани се слажу са том констатацијом.
Да је јануар најдужи месец у години сагласни су и економисти. Ирационални фактори прекомерног трошења почињу да делују већ у другој половини децембра, а ту је и традиција, емоционални приступ куповини и друштвене норме да нешто мора да се прослави.
О томе је говорио и професор доктор Петар Веселиновић, еконосмиста.
Чини се, ипак, да је све више оних који се пруже онолико колико је губер дугачак. Ако се у комплетну причу укључи агресивни маркетинг, празничне акције, декорације и мириси у тржним центрима, који подсећају на детињство, па и туђе објаве на друштвеним мрежама, онда је донекле јасно зашто се током празничних дана понашамо ирационално. Отрежњење стигне управо ових дана.
Коментари