Унапређење беспилотних летелица за пољопривреду

Пре непуна 3 месеца имао је премијеру на сајму у Хановеру, а убрзо потом стигао je у Нови Сад. Ускоро ће на њему да се обучавају студенти, а све већа употреба дронова у пољопривреди захтева и другачији приступ настави.

Зоран Стаменковић, директор Департмана за пољопривредну технику Пољопривредног факултета Нови Сад, каже: "Доводимо најсавременије ствари на факултет и одмах учимо наше студенте о томе. Имамо план да уведемо један предмет, дронови у пољопривреди који ће покривати не само ове велике дронове за третмане, него и мале дронове за даљинску детекцију усева. Мислим да ће ти инжењери бити веома потребни у будућности нашим произвођачима."

Побољшања у односу на предходне моделе су софтверска и има већи радни учинак, због резервоара од стотину литара за течност, односно 150 килограма за гранулисани садржај.

Леон Би, представник компаније за производњу агро дронова, додаје: "До сада је ово највећи пољопривредни дрон направљен на свету. Kапацитет му је дуплиран, може да детектује објекте у опсегу од 360 степени и да тако избегава препреке."

Да су беспилотне летелице потреба, сведочи и то што су се нашле у свим Јавним позивима за набавку пољопривредне механизације.

Kрстан Kешељ, Пољопривредни факултет Нови Сад, објашњава. "Дрон се може набавити преко различитих програма укључујући ИПАРД, укључујући Покрајину Војводину, позиве преко Покрајине Војводине. И на крају, пошто је у децембру изашао конкурс и за државу и на државне субвенције, може да се конкурише за набавку овакве летелице."

Прецизна пољопривреда захтева контролисано кориштење ресурса, а тиме се могу смањити трошкови и до 30 посто.

Лазар Туршијан, стручњак за прецизну пољопривреду, наводи. "Наши пољопривредни произвођачи не заостају толико за Европом, али код нас је прва асоцијација на прецизну пољопривреду навигација. Људи имају машине, механизацију, имају ИСОБУС прикључне машине, али су те машине тотално неискориштене, јер људи углавном на терену од свих тих технологија користе само навигацију."

Стручњаци наводе да се за беспилотне летелице у пољопривреди корисници морају обучити. Систем вредан више од 20 000 евра, као што је овај, не трпи никакве импровизације.