Нови модел коришћења пашњака

Надомак фарме, где товну јунад гаји Тибор Берзе из села Утрина код Аде, има свега неколико хектара пашњака. Kористи га од априла до новембра, али је недовољно за педесетак грла расе шароле, јер за једно треба хектар и по до два површине. Испашом су краве здравије, а трошкови за храну се смање и до 80 одсто.

Тибор Берзе, одгајивач товних говеда, каже: "Интензивно хранимо унутра у шталама. Ми би волели да идемо на пашњаке и држава нека нам помогне нама сточарима. Слободних пашњака има доста, само што треба организовати власништво, чије је и како је."

Удружење одгајивача товних говеда "Агропрофит" предложило је Министарству мере за очување и боље коришћење пашњака. У закупу је то јефтино земљиште, просечна цена хектара пашњака је била 88 евра, три пута мања него ратарских парцела, па су зато били погодни за пренамену.

Чедомир Kецо, Удружење одгајивача товних говеда "Агропрофит", додаје: "Иако немају право на то, преоравају пашњаке, тако да је то постало јефтино земљиште за ову ратарску производњу. То више неће моћи јер злоупотреба пашњака преоравањем практично је кривично дело. Наш предлог је да се обједини регистар, да се сви пашњаци ставе под исту контролу државе, то јест Управе за пољопривредно земљиште и ако ће бити бесплатно добро, ако неће, да се нађе нека разумна цена."

Предлог је и да се унапреде мере за очување биљних врста на пашњаку, јер је састав трава кључан за квалитет испаше.

Давид Грабовац, Парк природе "Слатине у долини Златице", објашњава: "У земљи постоји база семена која обезбеђује повратак тих одређених биљних заједница. Али осетљиве биљке, поготово ако су неке луковичасте биљке у питању, ако једном нестану веома тешко се врате уопште, осим неком садњом."

По подацима удружења Агропрофит, у Србији има 185.000 хектара. Са 75.000 хектара управљају села, 51 000 хектара је издата у закуп, а 60 000 хектара чека корисника.