петак, 21.11.2025, 13:03 -> 15:52
На 30. Југословенском позоришном фестивалу у Ужицу шест представа у трци за Ардалиона
У ужичком Народном позоришту у току је 30. Југословенски позоришни фестивал. Јубиларно издање регионалног фестивала окупило је глумачке ансамбле из Србије, Црне Горе и Босне и Херцеговине, укупно 6 представа које ће конкурисати за награде „Ардалион".
„Гледај ме у очи" поднаслов је овогодишњег фестивала, који осим одговора на питање шта је постигнуто за три деценије има и друга значења.
“Не лажи ме, не скривај се, гледај ме у очи, кажи ми истину ма каква она била. Постоји и друго тумачење ове синтагме а то је, гледај ме у очи јер те волим”, каже др Марина Миливојевић Мадјарев, селекторка 30. ЈПФ.
Фестивал је отворила представа „Изузети" Народног позоришта Сомбор, тешка прича о отетим бебама која поставља и друга питања.
“Како и колико дозвољавамо ауторитетима да управљају нама, нарочито кад су у питању млади који добијају неке прве послове итд.к олико су спремни да се боре за себе”, каже Немања Бакић, др Игор у представи „Изузети".
„Љубавнице" сарајевског Камерног театра отвориле су теме положаја жене у малом месту, али и њене улоге у животу.
“Чини ми се да смо научене, а и њих двије да своје емоције, свој рад претварају у инвестиције.То је неки најинтимнији капитал и оне су ту, што је страшно,уствари само најобичнија валута”, наводи Дина Мушановић, глумица Камерног театра Сарајево.
„Разбијени крчаг" Народног позоришта Републике Српске из Бања Луке прича је и о корупцији и о злостављању жена.
“Имамо мало мање или мало више корумпиране системе и то видимо кочлико нас и наш живот посматрамо у контексту који је шири од средине у којој живимо”, наводи Татјана Мандић Ригонат редитељка представе „Разбијени крчаг".
У представи „Моје позориште" Атељеа 212 , редитељ Борис Лијешевић после деценија позоришног рада поставља питање - ко сам то ја и шта значи позориште.
“Што се тиче односа глумца и редитеља ја нисам о томе много размишљао, ја сам заправо ово радио, а до краја самог нисам знао да ли ће ме они избацити из представе”, каже Борис Лијешевић редитељ и глумац у представи „Моје позориште".
“Мени је битно да ова прича личи на мене, да је ово моје позориште, да ми не радимо Борисово позориште, него да ми радимо наше позориште”, каже Небојша Илић, глумац “Атељеа 212”.
До краја фестивала пред ужичком публиком биће „Ућуткивање Сократа" Бтеф театра и центра за културу Тиват и „Херој нације" Никшићког позоришта.
Коментари