Пирот: Помен грчким и српским војницима страдалим у Великом рату

По окончању ратних сукоба 1918. године, савезници у Пирот шаљу грчку дивизију са Пелопонеза, као гаранцију сепаратног мира и обезбеђења границе са Бугарском. Војници из Патре делили су судбину српског народа и задесила их је велика трагедија.

“Те зиме је владала шпанска грозница, тако да је и становништво страдало, а нажалост и ови војници су сви преминули од те болести. То се десило у зиму 1919. године. Они су били веома слабо опремљени за наше планинске климатске услове”, каже Мила Панајотовић, историчарка,Музеј Понишавља.

Неколико година после, Гркиња Екатерина Левандис, пиротска снаха, сакупила је посмртне остатке грчких ратника и основала грчко војничко гробље. Катина о гробљу брине до своје смрти, када дужност преузима српско-грчка породица Сурланџис.

“Наша породица са великом чашћу и задовољством води рачуна о гробљу од 70-их година прошлог века. Ту је био мој деда јоргос, па су наследили стриц Зоран и мој отац Јован”, наводи Милан Сурланџис, чувар грчког гробља.

Земљу у којој почивају грчки војници, 1924. године Пирот је поклонио Грчкој, а 8 година касније подигнут је споменик. Сваке године у септембру, делегације Грчке, Србије и других земаља савезника, одају почаст херојима Великог рата.

“Овај чин нас подсећа на допринос грчке војске ослобођењу овог краја и представља несумљиво још један доказ дуговечних веза пријатељства између народа Србије и Грчке”, каже Константинос Андрулакис, заменик шефа мисије републике Грчке.

“Ми данас треба да будемо окренути будућности и да се боримо за бољи живот сваког грађанина и да се надамо да ни ми ни наши потмци нећемо морати да се за слободу и за своју Србију боримо оружјем, већ чашћу, поштењем, знањем и васпитањем”, сматра Зоран Антић, државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.

Чувајући споменике и светиње потомци негују пријатељство дава народа и сећање на јунаке Великог рата.