Шумадијски пикник под Букуљом

Пропланком се шири мирис пуњене паприке, која се од јутарњих сати крчка у лонцу на каменом огњишту, помешан са мирисом домаћег хлеба, тек извађеног из рерне. Гости пију домаће сокове од лаванде и зове и чекају ручак под Букуљом. Три комшинице, а сада и пословне партнерке, дошле су на ову идеју спонтано. Јелена је власница овог необичног комплекса, а Дијана мама петоро деце и Маја - троје, биле су без посла.

“У тренутку када је Маја остала без посла дошла сам на идеју да би она заправо могла да кува сваки дан и то не само дивне традиционалне специјалитете већ и за госте из иностранства који воле вегетаријанску и веганску храну”, наводи Јелена Обрадовић, из Аранђеловца.

Маја се бави припремом кетеринга, менија какав је имао хостел за сваки фестивал и тако је у овом комшијском бизнису постала главна куварица. Сваког дана припрема различито јело.

“Кувамо на пример слатки купус са месом или кромпир паприкаш пилећи под сачем, за припремање хумуса типа баба гануш сам експерт. Најлепша ствар овде у Бранчу је што проводим време са својом децом”, каже Маја Петковић, из Аранђеловца.

Дијана је стручњак за домаћи хлеб, који, иначе, припрема и код куће за своју многобројну породицу.

“Живели смо једно време на селу тако да сам тамо често месила хлеб скоро свакодневно. Када смо дошли овде, дошла сам код Јелене, када је пробала мој хлеб свидео јој се и наставила сам да га правим за госте”, прича нам Дијана Димитријевић, из Аранђеловца.

Свако ко се дан пре пријави за ручак може да сипа онолико хране колико може да поједе, а на менију су салата, хлеб и колач. Цео оброк кошта само 700 динара по особи.

“Долазим углавном сваки дан на ручак јер мислим да је тренутно овде најбоља храна код нас”, каже гошћа.

Посетилац додаје: „Мусака испод сача, јагњетина, телетина, лепа храна. Домаће све, ко воли.”

И ако се овај простор налази на само двадесетак минута хода од центра града, температура је нижа за десетак степени. У близини је и Коњички клуб чија је власница такође Јелена, па гости опијени природом остану знатно дуже и, наравно, огладне.

“Овде човек заправо може да руча са погледом на коње и то је оно што је посебан бенефит”, наглашава Јелена Обрадовић.

Домаћице кажу да им је најлепше после ручка, када са дечицом и њиховим љубимцима могу да уживају у игрању и у дружењу са коњима.