Читај ми!

Зашто је исплативије узгајати корнишоне него уљарице и житарице

Последњих десетак година Србија постаје све значајнији извозник краставаца. У производњу је укључено неколико хиљада малих пољопривредника и велики део производње се пласира у земље Европског тржишта. Тренутно је гајење краставаца најисплативија производња у српском аграру.

За узгој краставаца корнишона треба што више сунчеве светлости, али због суше ове године су сазревали захваљујући системима за наводњавање. Породица Мишковић из Кикинде бави се узгојем краставаца три године и ове године у берби постижу 12 килограма плода по квадратном метру, што је одличан принос.

"Ове године су температуре биле значајно у порасту и било је периода када је сам систем за наводњавање радио и по пет, шест сати дневно, али је било веома напорно одржавати биљку у овим топлотним ударима”, објашњава Дуња Мишковић, произвођач корнишона из Кикинде.

Предности овог повртарског узгоја је што нису потребне велике површине под засадом, а откуп је загарантован.

“То је да се на малој површини оствари велики приход. Ето, то је!” наглашава Драган Вукобрат, пољопривредник из Кикинде.

У чачанском крају више од 400 домаћинстава оствариће сигуран приход захваљајући краставцима, док се у неким врањанским селима узгојем корнишона баве већ дуже од три деценије. Берба траје недељама, али се  повремено ангажовање радника исплати.

“Прва класа је 135 динара, друга 90, трећа 30 динара. С’ тим што имамо примедбу да је између прве и друге класе мала нека разлика, док је велика резлика из друге у трећу што није како треба.” каже Ненад Трајковић, пољопривредник из Доњег Вртогоша код Врања.

На имању Душана Ђорђевића код Врања поврће се гаји у 15 пластеника на укупно седам хиљада квадратних метара. Купује се зимница пласман робе је загарантован.

“То је раније било на отвореном пољу, а  сада је у заштићеном простору. Сигурније је и доста је улагања. Имамо обезбеђен откуп”, објашњава Душан Ђорђевић, пољопривредник из Доњег Вртогоша код Врања.

Повртарска производња у Србији заузима око 90 хиљада хектара. Прошле године извезли смо близу 130 тона свежег и прерађеног поврћа у вредности од 180 милиона евра.

 

 

 

 

 

понедељак, 02. септембар 2024.
35° C

Коментари

Juga
Шта ми се догађа с организмом кад престанем да пушим?
Trudnoca
Бесплатна вантелесна оплодња и у Нишу
Pun mesec
Како Месец утиче на физичко и ментално здравље
Mirjana
Преминуо Игор Холодков
Dobar tekst, ali..
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару