Немачка штампа: Томпсон сме да наступа у Немачкој, а у Загребу не

Томпсонови концерти у Немачкој и даље су тема појединих немачких медија. Два листа се тако питају зашто Томпсон сме да наступа у Немачкој, а у Загребу не.

Немачка штампа: Томпсон сме да наступа у Немачкој, а у Загребу не Немачка штампа: Томпсон сме да наступа у Немачкој, а у Загребу не

У тексту у листу Берлинер цајтунг аутор Бобан Дукић немачким читаоцима најпре описује сцену са концерта одржаног 13. новембра у Франкфурту: светла у дворани се пале, на позорници стоји Томпсон. И онда: „Око 5.000 фанова чека на један узвик који познају три деценије. Хрватски певач виче ’За дом’. Дворана одговара ’Спремни’. Тако почиње ’Бојна Чавоглаве’, песма с којом је постао познат почетком 1990-их година.“

Након констатације да је код поклича „За дом спремни“ реч о званичном усташком поздраву, аутор својим читаоцима појашњава да је то хрватска верзија Хитлеровог поздрава „Зиг хајл“ (Sieg Heil).

У тексту се подсећа и на Томпсонов концерт на Хиподрому у Загребу: „Када је Томпсон почео ’Бојну Чавоглаве’, узвикнуо је ’За дом’ и пола милиона му је одговорило. У публици су многи носили црне мајице које подсећају на усташке униформе. На бројним заставама шаховница је почињала првим белим пољем, као на грбу Павелићеве државе.“

У тексту се даље појашњава ко су биле усташе и истиче да је загребачки градоначелник Томислав Томашевић одбио да омогући Томпсону други концерт у Арени Загреб, након што је на првом концерту, одржаном крајем децембра прошле године, с позорнице узвикнуо „За дом“. И да је отада Општим условима пословања градске Арене прописано да неће бити дозвољено одржавање концерата на којима извођач користи усташки поздрав.

„У Аустрији су усташки симболи у јавности законски забрањени од 2019. године. Швајцарска је одбила одржавање Томпсонових концерата 2006. у Луцерну и 2016. у Шлирену. У Немачкој нису изричито кажњиви ни поздрав, нити усташки симболи. Тиме је за Томпсона у Франкфурту лакше него у главном граду његове сопствене земље.“

Томпсонова одговорност

Истим се питањем у свом тексту, објављеном у листу Велт под насловом „’За дом – спремни!’ – Он пева за Бога и Хрватску“, бави и новинар Младен Гладић.

У тексту се најпре подсећа на Томпсонов концерт у Штутгарту, одржан 7. новембра, и на бројне критичаре који су тражили његову забрану. Али, упркос критикама, истиче аутор, град Штутгарт, власник дворане, на питање јавног сервиса СWР одговорио је да не постоји „велика вероватноћа“ да ће бити кршења прописа или кривичних дела на концерту.

„Кривичних дела 7. новембра вероватно није било. Слоган ’За дом – спремни’, који је према извештајима медија виђен на заставама и шаловима у публици, није забрањен ни у Немачкој, а ни у Хрватској“, пише Велт.

Аутор даље истиче: „Притом ваља имати на уму да певача не би требало сматрати одговорним за аплауз који му упућују они с погрешне стране. Зато би требало поставити питање у којој се мери Перковић слаже с обожаваоцима који на његове концерте долазе с усташким обележјима, као и шта он и организатор концерта предузимају како би спречили такве обожаватеље да уопште уђу на концерт.“

Реинтерпретација фашистичког слогана?

У тексту се објашњава да се на почетку песме „Бојна Чавоглаве“ чује узвик „За дом спремни“ који су „осмислили хрватски фашисти, а који је онда, током ’Хрватског домовинског рата’ за независност, доживео својеврсну ренесансу у борби против Југословенске народне армије и српских сепаратиста у Хрватској.“

Наводи се и пример из Украјине: „То да се у земљама које се осећају војно угроженим посеже за традицијама и ауторитетима који, пажљивијим посматрањем не пружају никакво упориште за позитивно позивање на њих, могли смо недавно да видимо на примеру култа Бандере међу бројним Украјинцима.“

Аутор подсећа да је 2020. године Врховни прекршајни суд Републике Хрватске, с петнаест гласова за и четири против, потврдио да поклич „За дом – спремни“ не представља угрожавање јавног реда и мира. И коментарише: „Било је то више од 25 година након избијања рата у бившој Југославији и представљало је или доказ да је успела реинтерпретација фашистичког слогана у формулу отпора, која је постала део оснивачког мита нове, независне Хрватске, или пак доказ да је Перковић данас заиста важна фигура у Хрватској. А можда и једно и друго.“

Повезивање национализма и хришћанства

У добром делу текста покушава се да се објасни феномен Томпсон који је, како пише Велт, „и међудржавно политичко питање на подручју бивше Југославије“. „На хрватске критике због тога што је српски ратни злочинац Ратко Младић, одговоран за геноцид у Сребреници, у суседној земљи добио својеврсну државну сахрану, један политичар из Србије узвратио је тврдњом да хрватски критичар има некритичан однос према Томпсону.“

Нешто даље аутор подсећа да на интернету постоје снимци „на којима неко, чији глас изразито подсећа на Перковићев храпави глас, изводи песму која велича концентрациони логор Јасеновац (’Јасеновац и Градишка Стара’)“. И преноси да је Томпсон већ тврдио да је реч о фалсификату.

Као један аспект Томпсонове популарности аутор издваја његово повезивање национализма и хришћанства и истиче да се већ у песми „Бојна Чавоглаве“ из 1991. зазива свети Илија. Подсећа се и на Томпсонову песму „Маранатха“, за коју је текст написао пензионисани бискуп Анте Ивас. Маранатха је библијски израз који се најчешће преводи као „дођи, Господе“ или „Господ је дошао“.

„Да, у Хрватској је Томпсон важна фигура. Као и код Хрвата у иностранству, у тзв. дијаспори, где католичанство и снажна национална свест често иду руку под руку“, закључује немачки Велт.

среда, 18. новембар 2026.
13° C