Ново "читање" усташког поклича – дели хрватско друштво и регион, положај Срба чини тежим

Изјаве из врха власти у Хрватској о употреби усташког поклича "за дом спремни" поново отварају питања историјског ревизионизма, културе сећања и положаја српске заједнице у тој земљи, упозорава историчар Милан Гулић.

Изјава хрватског премијера да поклич "За дом спремни" није споран у контексту музике део је дуготрајног јавног наратива и није новина, сматра историчар Милан Гулић.

Према његовим речима, реч је о покушају да се симбол из Другог светског рата "премести" у контекст ратова деведесетих и тако релативизује његово значење.

"То је покушај да се један поклич, који представља тековину Другог светског рата, пребаци у друго историјско раздобље и на неки начин ‘опере’", истиче историчар.

Он додаје да су управо актери који су користили овај поклич током деведесетих — од музичара до паравојних формација — то чинили свесно, како би повезали савремени рат са идеологијом Независне Државе Хрватске.

"Није реч о случајности — тај поклич је коришћен управо да би се направила веза са временом Другог свјетског рата и усташким покретом", наглашава Гулић.

Последице по српску заједницу и друштвену климу

Иако бројчано све мања и маргинализована, српска заједница у Хрватској директно осећа последице овакве реторике. Према Гулићу, радикализација јавног простора додатно отежава живот повратника, посебно у руралним крајевима.

"Сва ова терминологија и оно што можемо да чујемо у јавности је нешто што угрожава и отежава положај Срба у Хрватској", упозорава историчар.

Гулић указује да одговорност није једнострана, те да и запаљиве поруке из Србије доприносе тензијама.

"Лако је из београдског студија слати радикалне поруке, али је тешко живети у селу на Банији или Кордуну са десетак становника, просечне старости преко седамдесет година", каже историчар.

Посебну забринутост изазивају инциденти попут недавног оштећења православне цркве у центру Загреба, који се, како оцењује, не могу посматрати изоловано.

"Када ширите такву реторику, тренутак када ће неко напасти верски објекат више не изненађује", истиче Гулић.

Он додаје да је у таквим случајевима важно институционално реаговање, јер напади не погађају само мањинске заједнице, већ и саме темеље државе.

"То није само напад на Српску православну цркву, већ и на Републику Хрватску, јер је реч о културном добру под државном заштитом“, закључује Гулић.