Вукови под заштитом, људи без помоћи - муке повратничке породице из Кистања

Кистање су једно од највећих села Далматинске загоре. Раније је ово било етнички чисто српско село, али од 1999. је насељено и Јањевцима, Хрватима који су избегли са Косова и Метохије.

Ово је једна од ретких прича која за тему нема међунационалне сукобе, већ борбу обичног човека против природе и државе.

Штрпци су се вратили на своје неколико година после "Олује", а Саша и његова супруга су међу најмлађим од око 1.600 становника колико има више десетина села и засеока које чине највећи део општине Кистање.

Имају петоро деце и успешну породичну фирму која се бави производњом сира.

За пет година изгубили 50 грла стоке

Али, егзистенција његове породице и посао озбиљно су угрожени након што су му већину оваца и коза преклали вукови.

"Ти учестали напади вукова су кренули од 2021. До 2026. смо изгубили око 50 одраслих јединки", каже Штрбац.

Вукови у Хрватској спадају у групу строго заштићених животиња.

За недозвољен одстрел запрећена је казна од две године затвора и 7.000 евра.

Истовремено, држава сточарима нуди далеко мање износе за сваку животињу коју вукови растргну.

Штрбац је прошле године за десет оваца и три јарета платио 4.000 евра. Већину су поклали вукови, а од државе је добио, готово симболичних 384 евра.

У овом случају, наизглед, ситуација је јасна: локални ветеринарски вештак је у свим случајевима установио да су му стоку преклали вукови. Ипак, ти налази  нису били довољни за комисију која је у Загребу. Резултат - од 50 убијених грла стоке, одштету је добио само за једно.

Више од 7.000 напада вукова

И док се Штрпцима број стоке смањује, број вукова, али и напада на локална газдинства се повећава.

"Прошле године имате забележено више од 7.000 напада, само у Шибенско-книнској жупанији", каже Штрбац.

Додаје да је у Хрватској регистровано 43 чопора вукова у којима је свака јединка евидентирана.

Проблем је, истиче, што се број ових животиња увећао, али то није и званично регистровано.

"Вук се распространио, размножио. Кажу да у Хрватској има 43 чопора која су регистрована, али на свим снимцима које имам не видим ни једног регистрованог, означеног вука што ми је јако чудно. Само на овом подручју сам снимио три чопора. Иначе, они не признају чопор ако није већи од 5. Дакле један, два или три вука не броје, не знам зашто. Тренутно, само код нас је више од 20 јединки, без младих. И јако је тешко носити се са тим. Имам осам паса који су стасали и могу бранити стадо, али када вам налети чопор од девет вукова ту је јако тешко заштити се, а ви му не смете ништа", каже Штрбац.

Законска регулатива и реалност

Законска регулатива подразумева да су сточари у обавези да сваки напад вукова пријаве у року од 24 часа.

У Далмацији је, наглашава, тако нешто скоро па немогуће.

"Живимо у Далмацији, у Буковици где је све зарасло у шикару, непрегледан простор. Када се десе напади вукова првенствено шта радите ви скупљате животиње и мичете се. После тога санирате губитке и тражите стоку. Међутим, огромни су чопори који развуку животињу по шуми и министарство не признаје иако су ту нађени и скелет и наушнице јер су све животиње маркиране. Они вас одбијају", наводи.

Објашњава да су се у његовом случају "дешавале јако чудне ствари".

Таква су, наглашава, била и објашњења надлежних служби.

"Иза мене је стала Шибенско-книнска жупанија, стала је општина Кистање, а онда су рекли да ми не чувамо адекватно животиње на шта сам приложио књижице својих пастирских паса. Онда су повукли тај допис. После тога је било да су чагљеви. Међутим, на снимцима се виде убодне ране вука, па је и то пало у воду. Онда су на крају послали допис Шибенско-книнској жупанији и општини Кистање и мени где се дозвољава одстрел на вука што је поразно. Идеш одстрелити животињу, а овако не признајеш да нам је причинила штету. Јако, јако чудна ситуација", каже Штрбац.

Различити критеријуми одштете

Наводи и да је додатни проблем што држава, у случајевима када призна нападе вукова нема исте критеријуме у плаћању одштете и бризи о вуковима.

И док је казна за незаконит одстрел вука две године затвора и 7.000 евра, сточари су ускраћени за новац који би зарадили од убијеног грла стоке кроз млеко, сир и расплод.

"Имају државне таблице одштете где једно јагње дође око 160 евра. Моје јагње са родовником изађе дупло више. Али, када су ми усмртили животињу није само то. Првенствено сам остао без тог млека, аутоматски ми је прекинута производња сира. Значи, нисам оштећен само за животињу. Она на папиру вреди 335 евра, међутим та иста животиња је у лактацији могла дати 250 литара млека, а ако то помножимо са државном ценом откупа млека од два евра, то је већ око 900 евра. Ако идемо даље, та животиња је изгубила јагње или два... Помножите то са бројем година колико сам могао држати ту животињу и добијете цену те животиње", рачуна Штрбац.

Нису криви вукови, већ држава

Сматра и да њему и осталим сточарима нису криви вукови, већ неадекватна брига државе о њима.

На састанцима са челницима Министарства за животну средину и зелену транзицију је предлагао решење проблема.

"Предлагао сам да се тај вук почне хранити према планини, где му је природно станиште. Није му природно стајалиште у селима. Сваки напад који нам се десио био је највише 50 метара од главног пута, а последњи пут је био 15 метара од главног пута када су ми вукови напали жену и дете", наводи Штрбац.

Стадо ове породице тренутно броји шест коза, девет оваца лакона и краву. Недовољно је, каже, да прехрани сопствену, седмочлану породицу, а камоли да му то буде извор прихода.

"Ако не успемо скупити новце да би купили ново стадо, шта ми је чинити? Ништа. Нажалост, затворити ОПГ, престати се бавити овим, а више од 20 година се интензивно бавимо сточарством".

Помоћ локалних активиста

Уместо државе, у помоћ су му прискочили локални активисти.

Један од њих основао је фондацију Волф сејф Кроејша (https://www.wolfsafecroatia.org/hr) преко које је могуће помоћи и породици Штрбац, али и заштити вукове у овом делу Далмације.

"Саши и његовој супрузи сам прискочио у помоћ из људских разлога. Боли ме срце видети породицу са петоро гладне деце. Ни криви ни дужни су се нашли у спрези еколошких иницијатива и барем се тако чини неадекватних мера превенције", каже Томислав Шкарица оснивач ове фондације, али и један од главних иницијатора пројекта "Ајмо локално" (ajmolokalno.hr) која настоји да малим произвођачима Шибенско-книнске жупаније омогући директнији и праведнији пласман према локалним угоститељима и крајњим купцима.

"Традиционални, пасторални начин живота и суживот са природом и својим стадом су Саши и његовој породици, позив. Лично сматрам да је такав начин живота и сточарства нужна противтежа индустријализованој производњи хране који треба под сваку цену сачувати и неговати", поручује Шкарица.

Акција у којој се прикупљају средства да породица Штрбац обнови своје стадо је при крају. Од добрих људи зависи да ли ће успети.

Ипак, проблем са вуковима у овом делу Хрватске се тиме не решава. Питање је хоће ли држава наћи начин да, баш као у оној пословици "и вук буде сит, и овце на броју".