Балканска турнеја Вадефула од Сарајева до Скопља – симболика за крај или реалполитика Берлина за дуго путовање у ЕУ

Према сопственом признању из 2022. године, Балкан je први пут обишао аутомобилом.

У интервјуу за портал Фондације “Конрад Аденауер“, казао је да је то било током његовог првог посланичког мандата у Бундестагу, а да је, између осталих, посетио Србију и Косово и Метохију.

Овог пута, Јохан Вадефул је поново на Балкану, али у новој улози, министра спољних послова Немачке.

У свакој од земаља порука иста, охрабрујућа: и Берлин и Брисел рачунају на овај део Европе као на део своје породице.

Али, као сваки строги родитељ није крио да таква привилегија претходно мора да се заслужи. Нешто слично варијанти већ добро познате игре “штап и шангарепа”. Овог пута и “штап” је део награде.

Тврди да чланство у ЕУ захтева “суштинске и често болне” реформе у области правосуђа, владавине права и борбе против корупције.
Ту неће бити изузетака, поручује Вадефул.

Албанија и Црна Гора су у таквој “рачуници” Немачке - привилеговане у похвалама.

За Србију ново-стара порука да је “део европске породице”, али да мора показати приврженост заједници вредности ЕУ - демократији, слободи и владавини права. Уз то, а у пакету, и нормализација односа са Приштином и усклађивање са спољном политиком Брисела.

За аналитичаре из региона нема дилеме да је Вадефул пренео кључне услове Берлина на који начин и под којим условима земље Балкана виде у Европи.

“Демонстрација интереса“ Немачке и ЕУ

“Циљ ове брзопотезне посете региону је да демонстрира интересе и ЕУ, а посебно Немачке за овај регион”, истиче некадашњи амбасадор СРЈ у Немачкој Зоран Јеремић.

Објашњава да Вадефулову посету региону треба посматрати као његову жељу да се информише о ситуацији у свакој од земаља, а посебно њиховом односу према ЕУ.

“У сваком случају, ово је посета која демонстрира приврженост ЕУ овом простору и потребу заокруживања овог геостратешког положаја у правцима којима то Немачка замишља и жели”, објашњава Јеремић.

Много оштрији у оцени је бивши македонски дипломата Ристо Никовски.

“Балканску турнеју“ Вадефула сумира као “манифестацију немачког интереса“ за регион у којој немачки министар спољних послова “ништа ново није рекао“.

“Он је био код вас у Србији, био је у Босни, Црној Гори, Косову, Албанији. И нигде ништа није ново рекао. Једино је обновио, у својој изјави из авиона за Дојче веле, да између свих наших недостатака, као што су корупција и криминал, земље кандидати морају да буду компатибилне, компетитивне на економском плану у ЕУ. То можемо постићи за 20, 30 година или никада. У целини је посета некако манифестација немачког интереса за регион, да покажу да још увек постоје за нас, и ништа више од тога“, изричит је Никовски.

С друге стране, новинар Јуроњуз Црна Гора Марко Стојановић је уверен да званични Берлин, али и Брисел имају јасан геополитички циљ када је реч о Западном Балкану. Отуда су, сматра, и обећања о чланству у ЕУ реална.

Али упозорава да је питање - када ће се то и десити.

“Очигледан циљ министра спољних послова Немачке је да покаже да је ЕУ, односно званичном Бриселу стало да Западни Балкан као регион постане део европске породице. Чињеница је да је ЕУ последњих година била искључена из тих крупних геополитичких процеса у свету и да је крајњи циљ да се позиционира као важан ‘играч’ на геополитичком плану. Очигледно је да је Западни Балкан један од региона који значи не само Европи, него комплетном свету и да ЕУ жели да ‘под своје крило’ стави и наш регион”, наглашава Стојановић.

Од Сарајева до Скопља, преко Београда

Вадефул важи за добро упућеног у политичке (не)прилике на Балкану, а место министра спољних послова “заслужио” је као дугогодишњи заменик шефа посланичке групе Уније ЦДУ/ЦСУ у Бундестагу ( 2018-2025) за питања спољне политике и одбране, али и као спољнополитички саветник актуелног немачког канцелара Фридриха Мерца.

Своју прву “балканску турнеју“ завршио је у среду, посетом Северној Македонији.

“Последња станица на мом путовању ка Западном Балкану доводи ме у Скопље. Драги Тимчо Муцунски, Северна Македонија је прешла дуг пут ка приступању ЕУ. Немачка остаје уз вас док настављамо ово путовање. Сада више него икад, Европа мора бити уједињена“, поручио је преко свог Икс налога Вадефул.

Домаћин, македонски колега, није му остао дужан, па је захвалио на “континуираној и недвосмисленој немачкој подршци процесу европских интеграција Северне Македоније”.

“Посета је јасна потврда снажне подршке Немачке европској перспективи региона“, узвратио је Муцунски.

Бивши македонски дипломата Ристо Никовски не дели ово мишљење.

Не крије ни песимизам да ће иједна земља из региона ускоро у ЕУ зато што, тврди, Европа није спремна за проширење.

“Можемо једино бити сигурни да ће улаз у ЕУ бити за неколико деценија, јер Европа није спремна за проширење и на крају, иако цело време верглају да је сада ’моментум’, да је проширење њихов главни задатак - све је то чиста лага. Нема ништа од свега тога. Морамо да будемо свесни да реформе треба да спроводимо због нас самих, а не због Европе, јер Европа ће нас држати на дистанци још дуго, дуго времена“, поручује Никовски.

Коментаришући значај који су македонски званичници дали овој посети, иронично објашњава да је долазак Вадефула у Северну Македонију био „третиран као тајна“.

„Има само кратких саопштења о разговорима са премијером и министром иностраних послова. Сами су се срели, без сарадника, а у саопштењима ништа нису рекли. Нису морали да се сретну са министром да би то написали“, сматра Никовски.

У истом тону примећује и да постоји “посебан разлог“ због чега је Вадефул тек на крају турнеје стигао у Северну Македонију.

“То што смо ми последњи били показује да не знају шта да раде с нама. Све што је ЕУ, и Немачка међу њима, направила у задњих 20-30 година је нешто сасвим погрешно са њихове стране и очигледно да њихова савест није мирна. И зато мислим да није ни било ни прес конференције. На њој би морали нешто да кажу, а шта да кажу кад немају шта да кажу осим да критикују Македонију, а већ су нам толико зла нанели да нема простора да нас и даље критикују“, уверен је Никовски.

Мир и стабилност у срцу Европе

Према сопственом признању, Вадефул је обилазак Балкана започео “симболично“ у Сарајеву због, како је рекао, посебно блиских економских, културних и међуљудских односа двеју земаља.

Након сусрета са званичницима БиХ казао је да је од кључне важности очување “мира и стабилности у срцу Европе“.

“Мир и стабилност у срцу Европе јесу и остаће наша обавеза“, рекао је немачки министар.

Нагласио је да институције БиХ, формиране у складу с Дејтонским мировним споразумом и Уставом БиХ, уживају пуно поверење Берлина.

Говорећи о прикључењу земаља Балкана ЕУ, Вадефул је казао да немачка влада “остаје посвећена перспективи БиХ за чланство у ЕУ“, али и да процес приступања остаје процес заснован на резултатима и да земље Западног Балкана морају да спроведу “дубоке и често тешке реформе“.

Српски члан Председништва БиХ Жељка Цвијановић је након састанка, на свом профилу на мрежи Икс навела да је током разговора “изразила опредељеност ка европском путу БиХ“, али и поновила став да се земља “не може кретати ка ЕУ као страни протекторат“.

Црна Гора “успешна прича“

Вадефул је у Подгорици имао сличне поруке, али много “лакшу мисију“.

Поручио је да Немачка охрабрује Црну Гору да следи пут реформи и да је ова земља као ретко која друга “успешна прича“.

“Реформе морају да се спроведу. Немам сумње да ћете онда постићи циљ и испунити све критеријуме. Ипак, важно је постићи пуни консензус у политици и друштву да будете у ЕУ. То отвара врата да будете пуноправна чланица”, казао је Ваденфул након састанка са својим црногорским колегом Ервином Ибрахимовићем.

Новинар Јуроњуза Црна Гора Марко Стојановић истиче да су власти у Подгорици “биле одушевљени посетом“ Вадефула с обзиром да је дошао како би похвалио напредак ове земље ка ЕУ.

“Он је истакао да је Црна Гора апсолутни лидер у том процесу и самим тим представници владе су позвали немачке инвеститоре да више улажу у Црну Гору, баш у циљу да се покаже да су дипломатски односи две државе, односно Немачке као једне од кључних чланица ЕУ, на добром путу и да би то требало да доведе до још снажнијих веза“, каже Стојановић.

Наглашава да је кључна препрека за све земље региона спровођење реформи на којима Брисел инсистира.

“Све државе Западног Балкана већ дужи период покушавају да спроведу те реформе како би постали део европске породице, а ето, Црна Гора је барем према наводима из Брисела најдаље одмакла на том путу. Дакле, ЕУ регион види као део своје породице. Наравно, остаје питање када ће се то заиста десити“, прецизира Стојановић.

Очекиване реакције из Албаније

Похвале и за званичну Тирану. И то баш у дану када је Албанија отворила последњу групу преговарачких поглавља.
Вадефул тврди да је ово једина земља са најачом подршком ЕУ и европској оријентацији.

Његов домаћин, албанска министарка за Европу и спољне послове Елиса Спиропали – “у доброј вери“ очекује објављивање извештаја Европске комисије о испуњењу прелазних циљева из Поглавља 1, које је, како је нагласила “кичма целог преговарачког процеса“.

Дописник РТС из Тиране Драгана Вучићевић истиче да је посета Вадефула Албанији показала да Берлин ову земљу и даље види “као важан део безбедности“, а да су реакције овдашњих политичара биле “очекивано позитивне“.

“Поруке које је немачки дипломата послао из Тиране биле су с једне стране чврста подршка европској интеграцији Албанији, а с друге - јасан захтев за наставак реформи у правосуђу и борби против корупције и организованог криминала“, каже Вучићевић.

Додаје да Немачка не дели лако похвале, већ то чини искључиво преко “мерљивог напретка“.

“Управо зато ова посета има неку тежину. У политичком смислу реакције у Албаније су биле очекивано позитивне, али оно што је важније јесте да Берлин шаље сигнал и другим европским центрима да се проширење не сме свести само на технички процес. Дакле, реч је о стабилности целог региона“, прецизира Вучићевић.

Уколико Албанија искористи “моменат“ и покаже политичку вољу да убрза своје реформе, наглашава, Немачка подршка може бити пресудна у следећој фази преговора са ЕУ.

Велико интересовање албанске јавности изазвала је и чињеница да је Вадефул разговорао са директором Специјалног тела за борбу против корупције и организованог кримина (СПАК) Аљбином Думанијем.

“Немачки дипломата је нагласио да СПАК ради веома одговоран и одличан посао што је, како је рекао, важно за ЕУ. Новинарима је нагласио да правосудни систем мора да буде слободан и без икаквог утицаја и да је то била суштина његовог разговора са Думанијем“, објашњава Вучићевић.

Посебно важна питања за Берлин

Вадефул се током посете Београду састао са председником Александром Вучићем и министром спољних послова Марком Ђурићем.

Пренео је да је имао отворене и конструктивне разговоре и да су Србија и Немачка економски и људски повезане, подсетивши да је Немачка највећи трговински партнер и да је у тој земљи велики број Срба нашао дом.

“Србија је део eвропске породице и треба да учествује у породици европских врендости. Обећање које је ЕУ дала 2002. у Солуну важи и даље“, казао је Вадефул.

Некадашњи амбасадор у Берлину Зоран Јеремић каже да су поруке немачког дипломате у Београду углавном биле “конфекција која се понавља”, али да су наглашена и посебна питања важна за Берлин.

Јачање владавине права и слободе окупљања само је једно.

“Интересантна је била и напомена да ће народ у Србији на изборима одлучити о правцу што говори о најмање две ствари. Очекује се да ти избори буду у неком наредном периоду и друго да су избори једини пут који барем Немачка види за промене или политички израз воље народа у односу према власти”, напомиње Јеремић.

Друго питање на коме је немачки министар инсистирао је наставак дијалога Београда и Приштине.

“Интересантно, али уобичајено је било то наглашавање на француско-немачком плану и обавези да се обе стране придржавају. То је мање више уобичајен вокабулар који се користи када се о томе говори”, закључује Јеремић.

Наставак дијалога и формирање ЗСО

Након Београда, Вадефул је отупутовао за Приштину где је поручио да је Немачка савезник такозваном Косову, али и да је важно да дође до помака у процесу дијалога између Београда и Приштине, али и формирања ЗСО.

“Веома је важно да се овде ускоро постигне конкретан напредак. Охридски споразум, који садржи све релевантне елементе нормализације, мора се што пре у потпуности спровести, то очекујемо од обе стране. А то захтева вец́у посвец́еност и Косова и Србије. За Косово то значи, на пример, предузимање неопходних корака за успостављање Заједнице општина са српском већином. Дијалог мора да се настави са вољом међусобног разумевања, што је наш критеријум за владе Србије и Косова“, казао је Вадефул.

Политички аналитичар Аљбинот Маљоку изјавио је за Дојче веле да је Вадефул поручио Приштини да је потребно што пре формирати владу “како због унутрашњих потреба, али и спољнополитичких обавеза”.

”Евидентно је да ни Београд ни Приштина, али ни службени Брисел у последње вереме нису довољно ангажовани”, навео је Маљоку.

Условљена подршка региону

Немачки медији тврде да “балканску турнеју” новог министра спољних послова Немачке треба посматрати као снажну подршку Балкану, али “под јасним условима”.

Вадефул по окончању “турнеје” није коментарисао утиске са Балкана, а према оцени аналитичара, ова посета истовремено сигнализира и дуго очекивани преокрет.

Остаје да се види да ли ће то бити још један “поглед из аутомобила” или се из авиона ипак много боље сагледава балканска стварност.