Избори у Албанији - биће што никада било није

Уколико актуелни премијер Албаније Еди Рама и Социјалистичка партија коју предводи победе на изборима 11. маја, биће то преседан у историји албанског плурализма. После три узастопна мандата, Рама би имао и четврти, то јест, 16 година власти, што је до сада постигао једино комунистички лидер Енвер Хоџа.

Са друге стране, ако изборе добије Демократска партија и њен лидер Сали Бериша и то ће бити преседан, јер ће после 12 година успети да се реваншира Рами и његовој Социјалистичкој партији.

Бериша, лидер прве антикомунистичке странке у Албанији – Демократске партије – Бериша је до сада био председник земље пет, а премијер осам година заредом. У деветој деценији живота, напунио је 81 годину, поред старости и Стејт департмента – који га је прогласио за непожељну особу, зацртао је себи за циљ да поново дође на власт обећавајући да политику неће напустити до краја живота.

Предизборна кампања, која је протекла релативно мирно, била је више фокусирана на међусобно исмејавање политичких лидера, него на питања од суштинског значаја. Бирачима је обећавано повећање плата и пензија, као и улазак у Европску унију 2030. године, али само уз актуелног премијера и Социјалистичку партију.

За предстојеће изборе премијер Албаније направио је раскид са прошлошћу и нова имена ставио на листу кандидата за посланике, посебно на такозваним "затвореним листама", којима је осигурано место у парламенту.

Кампању је водио под слоганом "Европски пасош", тврдећи да само социјалисти могу да остваре европску интеграцију земље и да ће преговоре са ЕУ завршити до 2027. године, а чланство добити у 2030.

Такође, реформу правосуђа описивао је као достигнуће владајуће већине истичући да данас у Албанији нема недодирљивих, јер су тренутно под истрагом многи политичари и високи државни званичници, међу којима и бивши председник Иљир Мета, па чак и из редова социјалиста. Његови бивши градоначелници, министри и посланици се налазе у истражним затворима, осуђени су, а поједини у бекству. Међу њима, однедавно су у затвору и градоначелник Тиране Ерион Вељиај, бивши министри Саимир Тахири, Илир Бећја, Лефтер Кока, као и бивши потпредседник владе Арбен Ахметај.

Током једномесечне кампање, социјалисти нису много говорили о регионалним питањима, као ни о односима са суседима, економској сарадњи или питању такозваног Косова. О томе, више је било на билбордима постављеним широм земље.

Опозиција је водила кампању указујући на економске проблеме у земљи и корупцију у влади. Бериша је обећавао месечну исплату виталног минимума од 200 евра, пензију не мању од 200 евра, минималну плату од 500 евра и просечну од 1.200 евра месечно.

Бериша: "Отворени Балкан" иде у смеће

Лидер Демократске странке Сали Бериша, који се сматра главним лидером опозиције, више пута током кампање говорио је да ће уколико дође на власт Албанија изаћи из Отвореног Балкана, иницијативе чији су протагонисти албански премијер Еди Рама и председник Србије Александар Вучић.

"Отворени Балкан ће бити бачен у смеће. Тај споразум ће бити поцепан у првој недељи наше владе", рекао је Бериша, тврдећи да је Отворени Балкан нанео штету локалним предузетницима, посебно пољопривредницима, у неравноправној конкуренцији са трговцима из других земаља.

Питање Приштине и регионалне сарадње, међутим, било је у фокусу мање познатих, али и нових политичких партија.

Оштру реторику имала је Елена Коцаћи, лидерка Албанског националног савеза, странке која први пут учествује на изборима. Изјавила је да се не плаши да говори о Чамерији, Приштини или патриотизму уопште, а то је зато што, како каже, воли народ и земљу.

Оптужујући премијера за његов предлог о бекташијској држави у Албанији, Коцаћи је изјавила да “уместо да говоримо о уједињењу Албаније са Косовом, говоримо о бекташијској држави".

Албанија може, још једна нова странка, одржала је састанке са премијером у Приштини Аљбином Куртијем, док је председник партије, Адријатик Љапај, изјавио да је потребна координација рада између Тиране и Приштине.

"Ниједна одлука у Тирани не би требало да се доноси без одобрења Приштине, када је реч о регионалним питањима. Наш принцип за њих у региону треба да буде да, ако се не слажете са нашим народом, не можете имати право гласа са нама", рекао је Љапај.

Овдашњи аналитичари тврде да је Социјалистичка партија на изборима и овога пута у великој предности у односу на опозицију, јер имају, не само законодавну, односно, извршну власт, већ и локалну. Рама има већину у 54 од 61 општине у земљи, док демократе имају само седам. На локалним изборима 2023. године изгубили су и Скадар, у коме су били на власти 30 година.

Да ће Рама поново моћи да има већину у парламенту, пошто је 2021. године Социјалистичка партија освојила 74 од 140 посланичких места, говоре и све до сада урађене анкете које предвиђају да ће његова странка освојити 50 одсто посланичких места.

Међутим, Рама се нада апсолутној већини, и то оној са којом би могао да промени устав. За то би му била потребна 93 посланика, односно две трећине у Скупштини, док би апсолутна већина имао већ са  84 посланика, што је био случај у првом Рамином мандату 2013. године.

С друге стране, опозиција је забринута да ће социјалисти натерати све чланове државне управе, заједно са породицама, да гласају за њих. У Албанији се ова појава дешавала готово на свим изборима, о чему је и ОДХИР писао у својим извештајима.

Ко се све такмичи

На парламентарним изборима 11. маја учествује осам партија и три коалиције. Партија Заједно Арлинда Ћорија, Евроатлантска коалиција Љуљзима Баше, Социјалдемократска партија Тома Дошија, Странка Албанија може Адриатика Љапаја, Албанска национална алијанса Елене Коцаћи, Алијанса нова Албанија Едмонда Стојкуа, Странка "Отаџбина" Крешника Османија, Странка "Прилика" Агрона Шехаја, коалиција Демократске партије "Величанствена Албанија" Саљија Берише, Социјалистичка партија Едија Раме и коалиција "Права за развој " са копредседавајућим Дашамиром Шехијем и Енкелејдом Алибеајем.

Према подацима Министарства унутрашњих послова, право гласа на 11  парламентарним изборима од увођења вишепартијског система у Албанији има нешто више од 3.73 милиона грађана у земљи и у иностранству. Гласање ће се одвијати на 5.050 бирачких места.

Централна изборна Комисија саопштила је да је број званично регистрованих бирача из иностранства за парламентарне изборе 11. маја ј245.808 људи из 85 земаља света. За гласање се пријавило преко 294.000 емиграната. Према изборном закону, право на гласање имају сви, са важећим и неважећим албанским личним докумената (пасошима и личним картама), као и они који имају потпуну адресу становања у иностранству. Ово је први пут на изборима у Албанији да дијаспора има право да гласа.