Око: Изборни сценарији – политичка шаховска партија без откривених фигура, ко води игру

Ђурђевдан је у српској традицији хајдучки састанак, а до 6. маја могли бисмо да сазнамо када ће бити одржани најважнији – парламентарни избори у Србији.

Коме одговара да се испред бирачких места окупљамо током лета, а коме више одговара да избори буду после хајдучког растанка, у новембру или децембру? Да ли ћемо гласати и после хајдучког састанка и растанка, само на различитим нивоима власти?

Професор Милош Бешић, гостујући у емисији Око, рекао је да морамо да сачекамо потез власти – када ће избори бити расписани, односно када то њима буде одговарало. Додаје да постоји више сценарија, али да нема сумње да мања излазност одговара владајућој партији.

"Штабови имају велики број информација које ми немамо – расположење унутар партија, међу грађанима, одборима, односно читав низ фактора. Ако то посматрамо као шаховску партију, мислим да владајућа странка чека и изнуђује потез друге стране", наводи Бешић.

Расписивање избора или чекање потеза

Бешић подсећа да је власт изашла са идејом да избори буду расписани за Видовдан, односно најавила их је како би изнудила потез студентске листе и видела какви су њени капацитети и домети, као и ко су носиоци листе.

"Мислим да најава може да буде реална, као пробни балон, али и начин да се види како ће опозиција и студентска листа кадровски и организационо изаћи на изборе. Када то видите, онда можете да померите изборе и за крај године, јер је потез у вашим рукама", сматра Бешић.

Према његовим речима, још се не зна да ли ће опозиционе листе изаћи посебно, заједно или уз студентску листу, а опозиција, каже, парадоксално истовремено подржава студенте, али најављује самосталан излазак на изборе.

"Иако власт ради истраживања, не може се унапред предвидети какав ће бити резултат јер се не зна ко је носилац студентске листе – да ли је то (ректор Владан) Ђокић или неко други – што може да одреди однос снага", каже Бешић.

Лажни мамци, гласање и летовање

Новинар Александар Апостоловски, такође, истиче да је тешко предвидети када ће се председник Србије Александар Вучић одлучити за расписивање избора, јер у својој политичкој стратегији често користи "лажне мамце" како би мобилисао своје бирачко тело и натерао противнике да се прилагођавају његовом ритму.

"Неколико параметара треба узети у обзир када је реч о летњим изборима, јер се већ на мрежама спекулише ко ће од грађана ићи на одмор. Обично грађани радије бирају летовање него гласање. При одређивању датума избора води се рачуна о најситнијим детаљима", каже Апостоловски.

Додаје да би предност летњих избора за власт могла да буде неспремност друге стране, која је фрагментисана у више блокова, па је прича о јединственом фронту против Вучића тешко остварива.

"Чини ми се да ће на одлуку о изборима утицати и економска криза. Ако се продужи или добије веће размере, што би могло да асоцира на деведесете, избори би могли бити расписани раније", наводи Апостоловски.

Две могућности за изборе

На питање да ли ће парламентарни и председнички избори бити одржани заједно, Апостоловски каже да, ако се узму у обзир уставни рокови и политички прагматизам, постоје две могућности.

"Многи сматрају да ће избори бити одвојени, најпре парламентарни на којима би Александар Вучић могао да буде носилац листе и кандидат за премијера. Међутим, они који су скраћивали председнички мандат, попут Бориса Тадића и Слободана Милошевића, нису добро завршили“, рекао је Апостоловски.

Напомиње да га не би изненадило да кандидат за председника владајуће коалиције буде Ивица Дачић или неко неочекиван, попут универзитетског професора, као што је сада премијер Ђуро Мацут.

Када је реч о студентској листи, Апостоловски истиче да су у оптицају имена ректора Ђокића, као могућег носиоца листе, и кошаркаша Дејана Бодироге, али да се о тој листи за сада не може говорити као о извесној, јер је још у домену могућности.

Цео разговор погледајте у видеу на почетку текста.