Унутар Чернобиља 40 година касније: Нуклеарно постројење и даље у ризику због руско-украјинског рата

Репортер Гардијана Пјотр Сауер је поводом 40. годишњице нуклеарне катастрофе обишао Чернобиљ.

"Дозиметар закачен на грудима почиње брже да 'откуцава' чим закорачите ван обележене стазе унутар нуклеарне електране Чернобиљ. Када се вратите корак уназад, звук се успорава – невидљива линија између чистог тла и контаминације", пише Гардијанов репортер.

Изнад се уздиже "нови безбедносни омотач" (NSC) – највећа покретна челична конструкција икада изграђена, виша од Кипа слободе, шира од Колосеума, са луком који се надвија попут хангарa за џиновске авионе.

Завршен 2019. године по цени од 2,5 милијарди долара и финансиран од стране 45 земаља, NSC је изграђен да заштити свет од онога што се налази испод њега.

Налази се у срцу радиоактивног подручја величине Кипра, углавном напуштеног.

Унутра се налази "саркофаг" – сива бетонска гробница подигнута за само 206 дана како би прекрила рушевине реактора број 4, који је експлодирао 26. априла 1986. године у најтежој нуклеарној несрећи до сада.

Репортер Гардијана пише да изблиза, саркофаг делује готово импровизовано – огромне плоче наслагане као грађевински блокови, са рђом на спојевима. Унутра је и даље заробљено око 180 тона нуклеарног горива и четири до пет тона радиоактивне прашине.

NSC је изграђен да купи време – да омогући безбедно демонтирање нестабилног саркофага током деценија, уз заштиту у случају његовог урушавања.

Непредвиђени фактор – рат

Оно што донатори нису предвидели био је рат – Чернобиљ је био окупиран у првим недељама руске инвазије на Украјину 2022. године – а још мање су могли предвидети напад дроном три године касније.

На северозападном делу крова сада се налази привремена закрпа, на месту где је руски дрон вредан око 20.000 долара 14. фебруара 2025. пробио конструкцију, направивши отвор у луку и угрозивши његову основну функцију.

"Ако би се саркофаг урушио, више од сто тона нуклеарног горива било би ослобођено у ваздух", рекао је генерални директор електране Сергиј Тараканов.

Потпуна санација неопходна је у року од четири године, упозоравају украјински званичници и западни стручњаци, иначе се више не може гарантовати век трајања NSC-а од 100 година. Процењени трошкови износе до 500 милиона евра, новац који Украјина још није обезбедила.

У међувремену, рат се наставља, а Русија је више пута лансирала дронове и ракете дуж рута у близини Чернобиља, повећавајући ризик од нове катастрофе.

На 40. годишњицу несреће, једно од најугроженијих места на свету и даље је под претњом.

Напад дроном

Гардијанов репортер разговарао је са радницима који су били присутни када је дошло до напада дроном. Заменик главног инжењера Олександар Скомарохов пробуђен је у раним јутарњим сатима 14. фебруара 2025.

"Видели смо гранатирање и раније, али знао сам да ће ме пробудити само ако се догодило нешто критично“, рекао је Олександар Скомарохов.

Руски дрон "Геран-2" ударио је у северозападни део лука на висини од око 85 метара – приближно висини осмоспратнице.

Експлозија је пробила рупу од 15 квадратних метара кроз спољни и унутрашњи зид конструкције, довољно снажну да буде забележена на систему за праћење земљотреса.

"Прави проблеми почели су након што је избио пожар“, каже Скомарохов.

Ватрогасци су стигли за неколико минута, али је гумена заптивна мембрана на крову наставила да тиња дубоко унутар конструкције. Три недеље тимови су секли 332 отвора како би допрли до жаришта.

Када је пожар коначно угашен, утврђено је да су уништена два кључна система: функција задржавања радиоактивности и систем контроле влажности, што повећава ризик од корозије и урушавања.

"Руски напад дроном уништио је главне функције новог заштитног омотача", рекао је инжењер Ерик Шмиеман.

Уколико би се саркофаг урушио, било услед напада, конструктивног отказа или старости, у атмосферу би се ослободила нова количина радиоактивних честица без заштите.

"То би пре свега представљало огромну опасност за раднике и одложило санацију катастрофе више година", упозорава стручњак Гринписа Шон Берни.

Поправке су додатно отежане високим нивоом радијације – радници смеју да проведу највише око 20 сати годишње у најугроженијим зонама.

"Моћи ће да раде само неколико сати, ако не и минута у континуитету“, каже Тараканов.

Скомарохов, који је у Чернобиљ дошао 1987, каже да је желео да спречи да се трагедија икада понови.

У контролној соби реактора број 4 и даље се види место где је притиснут тастер AZ-5 у последњем покушају да се реактор заустави – уместо тога, уследила је експлозија.

У недељама након несреће умрло је 28 људи од акутне радијационе болести, док је око 116.000 евакуисано. Радиоактивни облак проширио се Европом.

Војници копали ровове у близини "црвене шуме"

Чернобиљ је поново доспео у фокус 2022. године, када су руске снаге заузеле подручје. Војници су копали ровове у близини "црвене шуме", једне од најконтаминиранијих зона, подсећа Гардијан.

Радници су били приморани да раде без смена скоро месец дана.

Након повлачења руских снага, остале су опљачкане канцеларије, а неки радници су одведени и верује се да су и даље у Русији.

Данас, у зони искључења од око 2.600 квадратних километара, природа се вратила – дивљи коњи, вукови и рисови насељавају напуштена подручја.

Ипак, рат и даље представља претњу. Од октобра 2024. забележена су четири потпуна нестанка струје због напада на електромрежу.

"Постоји реалан ризик од новог инцидента. Може се догодити било када", упозорава Тараканов.