Украјина добила прву траншу од 1,5 милијарди долара од ММФ-а
Украјина је примила прву траншу од 1,5 милијарди долара од Међународног монетарног фонда (ММФ) у оквиру новог четворогодишњег програма Проширеног фонда за финансирање (ЕФФ).
Премијерка Украјине Јулија Свириденко обавестила је јавност путем Телеграма, нагласивши да ће тај износ бити коришћен за финансирање приоритетних буџетских расхода и подршку макроекономској стабилности, пренео је Укринформ.
Програм ММФ-а укупно износи 8,1 милијарду долара, а Украјина је од почетка рата добила 14,9 милијарди долара финансијске помоћи од ММФ-а за свој државни буџет.
Свириденко је захвалила украјинским партнерима на поверењу и подршци, истичући да настављају са спровођењем реформи које се фокусирају на макроекономску стабилност, јачање државних институција и унапређење европских интеграција.
Одбор директора ММФ-а одобрио је нови четворогодишњи програм финансирања за Украјину 27. фебруара, чиме се пружа додатна подршка украјинској економији услед ратних изазова.
(Танјуг)
Опширније
Краће
Банка Русије тужила ЕУ због замрзавања имовине
Банка Русије поднела је тужбу Општем суду Европске уније, оспоравајући уредбу Савета ЕУ којом је уведено неодређено замрзавање имовине руске Централне банке.
Како је саопштено на сајту банке, захтев је поднет на основу члана 263 Уговора о функционисању ЕУ и представља наставак оспоравања, како се наводи, незаконитих поступака ЕУ према сувереној имовини Банке Русије, пренео је Интерфакс.
Централна банка тврди да уредба крши основна права, укључујући право на приступ правосуђу, неповредивост имовине и принцип сувереног имунитета држава и њихових централних банака.
Наводи се и да уредба онемогућава судску заштиту и извршење судских или арбитражних одлука.
Банка Русије такође оцењује да су током усвајања уредбе почињене процедуралне повреде, јер, према њеним тврдњама, одлука није донета једногласно, већ већином гласова, што сматра кршењем члана 215 Уговора о функционисању ЕУ.
Раније, средином децембра 2025. године, Централна банка је најавила да ће користити сва расположива правна средства као одговор на планове ЕУ да заплени замрзнуту имовину.
Централна банка је 12. децембра поднела тужбу против компаније "Еуроцлеар" пред Московским арбитражним судом, тражећи одштету од 200,1 милијарди евра због, како наводи, незаконитог блокирања и коришћења њене имовине.
ЕУ, САД и друге земље замрзнуле су око 300 милијарди долара руских међународних резерви у пролеће 2022. године, као одговор на руске акције у Украјини.
Централна банка је више пута саопштила да је спремна да правно оспори те мере.ж
(Танјуг, Интерфакс)
Опширније
Краће
Трамп: САД имају готово неограничене залихе муниције
Председник Сједињених Америчких Држава Доналд Трамп изјавио је да су залихе муниције САД-а на средњем и вишем средњем нивоу и да "никада нису биле веће и боље" и да су "практично неограничене".
Он је на мрежи "Трутх Социал" навео да ратови могу да се воде дуготрајно и успешно користећи те залихе.
"Ратове можемо да водимо 'заувек' и веома успешно, користећи само ове залихе (које су боље од најбољег оружја других земаља)", написао је Трамп.
Он је додао да су залихе добре и на "највишем нивоу", али да нису на жељеном нивоу, као и да је део висококвалитетног оружја ускладиштен у удаљеним државама.
Трамп је критиковао бившег америчког председника Џоа Бајдена, оптужујући га да је Украјини дао стотине милијарди долара вредно оружје без адекватне замене залиха.
"Поспани Џо Бајден је потрошио све своје време и новац наше земље, дајући све (америчком забављачу) Ф.Т. Барнуму (Зеленском) из Украјине - стотине милијарди долара вредно - и, док је толико тога супер високог квалитета поклонио (бесплатно!), није се потрудио да га замени", навео је Трамп.
Он је истакао да је током свог првог мандата обновио америчку војску и да то, како тврди, наставља да чини, нагласивши да су Сједињене Америчке Државе опремљене и спремне за победу.
(Танјуг)
Опширније
Краће
Нови ратни сукоб на Блиском истоку није утицао на смањење борбених дејстава на украјинском фронту. Забележено је 136 сукоба, а најжешћи су били у правцу Гуљајпоља.
У руском нападу дроном на цивилни путнички воз украјинске железнице у округу Кривог Рога једна особа је погинула, а неколико их је рањено. Запорожје је било под ударом авио-бомби.
Украјински дронови погодили су нафтни терминал у Новоросију, у руској Краснодарској Покрајини, где је проглашено ванредно стање. Генералштаб украјинске војске потврдио је да су браниоци ослободили девет насеља у правцу Александровке.
Председник Володимир Зеленски каже да Украјина зна планове Руса – где ће напасти, шта желе да заузму, али, према његовим речима, непријатељ нема снаге да покрене мартовску офанзиву коју је планирао.
"Русија гледа на Одеску област, али нема снаге да покрене напад", тврди Зеленски.
Каже да преговори Украјине, Сједињених Држава и Русије заказани за ову седмицу, за сада нису отказани, али се не зна да ли ће бити одржани у Абу Дабију, након што су САД и Израел напале Иран.
Понудио је и помоћ земљама Блиског истока у борби против иранских дронова, ако арапски лидери могу да постигну споразум о прекиду ватре са руским председником Владимиром Путином.
Кремљ је поручио да неће јавно расправљати о садржају преговора о решењу сукоба у Украјини, а да су на дневном реду разговора безбедносне гаранције и главна територијална питања.
"Због кризе на Блиском истоку, Европи ће поново бити потребна Русија да би преживела", истиче специјални представник руског председника Кирил Дмитријев. Наглашава да је стратешка грешка ЕУ да одбије јефтин и поуздан руски гас имала супротан ефекат.
Мађарски премијер Виктор Орбан потврдио је да је на основу доступних сателитских снимака и оперативних података јасно да нема техничких препрека за рад нафтовода "Дружба" и позвао Зеленског да одмах настави с испорукама нафте.
Коментари