Лавров: САД неће подржати европске интервентне јединице; нови удар руских снага на постројењa "Нафотгаса"

Европска унија је предложила проширење санкција против Русије како би обухватила луке у Грузији и Индонезији које рукују руском нафтом, што је први пут да Брисел циља луке у трећим земљама.

Предлог документа, у који је Ројтерс имао увид, додао би Кулеви у Грузији и Каримун у Индонезији на листу санкција, забрањујући компанијама и појединцима из ЕУ да обављају трансакције са било којом од њих.

Мере су део 20. пакета санкција ЕУ против Русије а потребно је да све земље чланице гласају за да би ступио на снагу.

У петак је председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен рекла да пакет укључује ограничења на нивоу целог сектора и прелазак са ограничења цена Групе седам земаља на потпуну забрану поморских услуга за руску сирову нафту.

Пакет такође додаје нове забране увоза метала као што су никл у шипкама, гвоздене руде и концентрати, нерафинисани и прерађени бакар и разни отпадни метали, укључујући алуминијум. Такође би се забранио увоз соли, амонијака, шљунка, силицијума и крзна.

Предлог први пут укључује употребу алата за спречавање заобилажења ембарга преко трећих земаље.

Нова ограничења би забранила продају машина за сечење метала и комуникационих машина за пренос гласа, слике и података, попут модема и рутера, Киргистану.

ЕУ је такође предложила да се на листу санкција додају две киргистанске банке због пружања услуга крипто имовине Русији, као и банке у Лаосу и Таџикистану, док се уклањају два кинеска зајмодавца.

Уколико се одобри, наведеним банкама би биле забрањене трансакције са појединцима и компанијама из ЕУ.

Својем оквиру санкција који укључује замрзавање имовине и забране путовања, предложено је да се на листу санкција дода 30 појединаца и 64 компанија.

Међу њима су Башњефт, подружница руског нафтног гиганта Росњефта, као и осам руских рафинерија, међу којима су два велика постројења - Туапсе и Сизран.

Предлог не укључује Росњефт или Лукоил, који су већ погођени америчким санкцијама.

(Reuters)

Амерички амбасадор у НАТО-у Метју Витакер одбацио је тврдње украјинског председника Володимира Зеленског да су Сједињене Америчке Државе поставиле рок за решавање сукоба у украјини до јуна.

"Тај јунски рок поменуо је председник Зеленски. Не мислим да је ово нешто што су Сједињене Државе икада предложиле. Желимо да се борбе заврше. Желимо да се обе стране уједине и договоре о мировном споразуму. Боље да то буде пре него касније, и... само желимо... да видимо крај патње и убијања у Украјини", рекао је Витакер у обраћању на Минхенској безбедносној конференцији, преноси Гардијан.

Он је додао је да рокови у овом окружењу имају тенденцију да буду "веома опасни".

"Желимо да се постигне мировни споразум. Мислим да ћемо ово завршити чим буде спремно. Али на крају крајева, обе стране, Руси и Украјинци, мораће да пристану на било који договор који буде постигнут", истакао је Витакер.

Према његовим речима, САД очекују да Европа "подели терет и на крају преузме конвенционалну одбрану".

Витакер је истакао да Сједињене Америчке Државе не желе да демонтирају Алијансу, или угрозе постојеће савезе, већ само да "уравнотеже" начин на који одбрамбени терет лежи на различитим земљама НАТО-а, тако што ће подстаћи европске савезнике да "ураде више и да буду способни и јаки, јер је та снага оно што гарантује мир".

"Ми покушавамо да ојачамо НАТО, а не да се повучемо, или га одбацимо, вец́ да учинимо да функционише онако како је замишљено, као савез 32 јака и способна савезника", рекао је он, преноси Гардијан.

Витакер је такође навео да су, када је у питању трговина, САД желеле да оспоре "неправедан" трговински споразум са Европом, који се "претворио у то да Европа користи предност и остварује огроман трговински суфицит са САД".

Амерички званичник је истовремено поручио да су САД фрустриране што има много дискусија, али не и много акција у Европи, при чему савезници проводе више времена разговарајуц́и о проблемима, него што их решавају.

Витакер је додао да, када је у питању безбедност, европски партнери морају заправо да повећају своје издатке за одбрану и покажу да могу да испуне своја обећања, укључујући нове циљеве потрошње које је поставио НАТО.

Осврнуо се и на питање Гренланда, инсистирајући да је интерес САД за ту територију само у томе да се осигура да ово острво, било као део Данске, или независна држава у будућности, мора да буде у стању да се брани од Русије и Kине.

"Kинези су предузели два налета, барем на Гренланд: један кроз луке покушавајући да инвестирају у њих, а други, покушавајући да инвестирају у аеродром", казао је он.

На питање зашто ће амерички министар одбране Пит Хегсет пропустити овогодишњи министарски састанак НАТО-а у четвртак, Витакер је рекао да савезници не би требало превише да размишљају о томе, јер "имамо велики свет и само једног министра рата и само једног државног секретара, а они имају много места на којима треба да буду".

Витакер се такође дистанцирао од Трампове агресивне реторике на друштвеним мрежама, рекавши да је током првог мандата америчког председника научио да би "одговарање на сваки појединачну објаву на платформи Трут Соушал или твит председника Трампа био посао са пуним радним временом".

Међутим, оценио је да је "основна безбедносна анализа исправна".

(Tanjug/Guardian)

Руски шеф дипломатије Сергеј Лавров каже да не сумња да Сједињене Америчке Државе неће пружити подршку европским интервентним трупама у Украјини.

"Лидери Велике Британије, Kир Стармер и Француске, Емануел Макрон, заједно са генералним секретаром НАТО-а Марком Рутеом, отворено се хвале да ће тамо бити распоређене експедиционе интервентне трупе и да ће постојати 'аутоматска гаранција' да ће САД подржати њихове војне акције", рекао је Лавров у интервјуу за НТВ, преноси Тас.

Он је истакао да неће да улази у детаље како се о томе разговара са Американцима.

"Нисам ни најмање у недоумици да одговор за Европљане и Володимира Зеленског неће бити позитиван", рекао је шеф руске дипломатије.

Поједине европске земље, најпре Велика Британија и Француска, у сарадњи са другим савезницима разматрају идеју о формирању међународног мировног или безбедносног контингента који би евентуално био присутан у Украјини са циљем одвраћања нове "агресије" Русије уколико би дошло до договора о прекиду ватре или мира.

(Танјуг/Тасс)

Руски напади оштетили су производне погоне украјинске државне нафтне и гасне компаније "Нафтогас" у Полтавској и Сумској области, навео је извршни директор компаније.

Постројења у Полтавској области нападнута су други дан заредом, објавио је Сергеј Корецки на Фејсбуку, додајући да је то двадесети напад на инфраструктуру "Нафтогаса" од почетка године.

(Reuters)

Најтежа енергетска ситуација и даље је у Кијеву, где је више од 1.400 зграда без грејања, услед руских напада, изјавио је украјински председник Володимир Зеленски.

"Најтежи услови и даље су у главном граду, где је више од 1.400 стамбених зграда без грејања. Од кључног је значаја да становници сваке од њих добију неопходну подршку", навео је Зеленски.

(Ukrinform)

Генералштаб Оружаних снага Украјине саопштио је да су украјинске снаге уништиле складиште беспилотних летелица код града Ростова у истоименој руској области.

"Према прелиминарним подацима, уништено је око 6.000 дронова. Оштећено је и неколико лансирних модула са дроновима", саопштио је Генералштаб.

(Ukrinform)

Немачка је подигла оптужницу против украјинског држављанина у вези са наводима о завери повезаној са руском обавештајном службом у достављању пакета са експлозивним направама, саопштили су немачки тужиоци.  

У саопштењу се наводи да је осумњичени 13. маја прошле године ухапшен у Швајцарској, а да је у децембру изручен Немачкоj.

Истиче се да су Јевген Б. и још двојица осумњичених, идентификовани као Данило Б. и Владислав Т., у марту 2025. године послали два пакета са ГПС-ом из немачког града Келна у Украјину по наређењу руских обавештајних посредника у Маријупољу.   

Наводи се да је циљ био да се истраже логистичке руте како би се касније послали пакети са експлозивним направама које би се активирале у Немачкој или негде другде на путу ка деловима Украјине које није окупирала Русија, проузрокујући што већу штету.  

Европске владе су оптужиле Русију за више саботажних напада од почетка рата у Украјини, а Москва је негирала такве оптужбе.

(Reuters)

Портпарол Кремља Дмитриј Песков изјавио је да скуп међусобних договора између Русије и Сједињених Америчких Држава, постигнутих на Аљасци прошле године, представља "дух Енкориџа", као и да ти договори могу довести и до пробоја у питањима решења украјинског сукоба.

"Постоји читав низ договора који су постигнути у Енкориџу, а који су већ били саопштени и пре самог састанка, током доласка специјалног изасланика председника САД Стивена Виткофа. Договори, који су били постигнути, представљају 'дух Енкориџа'", прецизирао је Песков.

Према речима портпарола Кремља, управо након тога настала је потреба за одржавањем састанка на највишем нивоу.

Песков је додао да Русија и САД раде на спровођењу договора које су председници две земље, Владимир Путин и Доналд Трамп, постигли на Аљасци, и поручио да се рад на решавању украјинског питања наставља.

Истакао је и да су договори постигнути на самиту у Енкориџу фундаментални и имају потенцијал да унапреде процес решавања украјинског сукоба.

Песков је закључио да Кремљ не жели јавно да улази у детаље споразума постигнутих у Енкориџу, као и да дискусије треба да се воде иза затворених врата. 

(Танјуг)

Жена и дете погинули су у нападу руског дрона током ноћи на Харковску област на североистоку Украјине, саопштила је украјинска служба за ванредне ситуације.

У објави на Фејсбуку наводи се да је нападнуто насеље Богодухов.

Истиче се да је један дрон погодио зграду, која је потпуно уништена, након чега је избио пожар који је угашен.

(Ukrinform)

Љубомир Корба, осумњичен за атентат на генерал-потпуковника руске војне обавештајне службе Владимира Алексејева, признао је на видео-снимку, који је објавила руска Федерална служба безбедности (ФСБ), да су га у августу 2025. године регрутовали припадници Службе безбедности Украјине (СБУ).

ФСБ је саопштио да је кривицу признао и његов саучесник Виктор Васин, док је још саучесник побегао у Украјину.

Истакао је да му је СБУ обећала да ће му исплатити 30.000 долара у случају успешног атентата, прошао је обуку гађања на полигону у Кијеву, након чега се инфилтрирао у Русију, а потом је и пратио генерала у замену за месечну исплату у криптовалути.

Корба је на саслушању изјавио да је добио упутства да након атентата одлети у Дубаи, одакле је требало да оде за Румунију, а затим у Кијев.

(РИА, Танјуг)

Сједињене Америчке Државе не журе да укину санкције Русији, упркос разговорима о потенцијалној сарадњи, изјавио је руски министар спољних послова Сергеј Лавров.

Према његовим речима, Русија остаје отворена за сарадњу са САД, док Вашингтон ствара вештачке баријере.

Лавров је истакао да не види "светлу будућност у економској сфери односа Русије и САД".

"Администрација (америчког председника Доналда) Трампа не жури да поништи антируске мере и друге економске санкције које је усвојио његов претходник Џозеф Баједен, упркос тврдњама о светлим изгледима за сарадњу између Москве и Вашингтона", навео је Лавров.

Подсетио је и да су САД увеле санкције "Лукоилу" и "Росњефту" у јесен 2025. године, неколико недеља након састанка руског председника Владимира Путина и Трампа у Енкориџу о којем је, истакао је, америчка страна позитивно говорила. 

(Танјуг, РИА)

Руска противваздухопловна одбрана (ПВО) оборила је 69 украјинских дронова током ноћи изнад руских региона, саопштило је Министарство одбране Русије.

У саопштењу се наводи да је 28 украјинских беспилотних летелица оборено изнад Курске области, а 27 изнад Брјанске, пренела је РИА Новости.

Истиче се да је пет дронова оборено изнад Белгородске области, три изнад Тулске, по два изнад Орелске и Калушке области, а по један изнад Астраханске и Вороњешке области.

(Танјуг)

Начелник Одеске области Олег Кипер саопштио је да је у "великом" нападу на Одесу погинула једна, а да су повређене две особе, пренео је Ројтерс.

Кипер је на Телеграму објавио да су у нападу оштећени стамбени објекти и гасовод.

(Reuters)