Повратак парламента – демократија на клизавом терену, чија тактика боље ради
Иако су многи говорили да ће Студентска листа да се поцепа, ја више очекујем да ће бити пребега из Српске напредне странке, оценио је политиколог Бобан Стојановић у емисији “Таковска 10”. Социолог Владимир Вулетић сматра да ће снажна опозиција, која представља 1.700.000 гласова, стабилизовати политичке прилике у земљи. Историчар Богдан Живковић сматра да је инсистирање Студентске листе на потпредседничким местима и одборима “јефтин пенал” који дају СНС-у.
Нови сазив Народне супштине је конституисан, а од 250 посланика – више од две трећине су потпуно нови, односно први пут у посланичким клупама. Председник Скупштине није данас изабран, јер се расправа наставља сутра. Како ће изгледати рад у наредном периоду – у емисији Таковска 10 говорили су политиколог и научни сарадник Бобан Стојановић, социолог и професор Филозофског факулета Владимир Вулетић и историчар из Балканолошког института САНУ Богдан Живковић.
Ако се по јутру дан познаје – шта је показaла прва седница
Живковић је оценио да је позитиван утисак то што је данас девет десетина времена говорила опозиција, што је, како каже, добро за српску демократију. Негативан утисак је, додаје, ружна сцена испред Скупштине која се десила Лидији Вукићевић. Према Живковићевим речима, била је то мирна и досадна седница Народне скупштине.
Вулетић каже да је данас пре свега видео Скупштину и да му је драго због тога. Напомиње да заборављамо да је Скупштина резултат и круна онога што се дешавало током две године – протеста и једне ванинституционалне атмосфере – а да се сада ти политички односи артикулишу у Скупштини, што је, према Вулетићевим речима, оно што је важно. Сматра да је, ако се по јутру дан познаје, ово добра прилика да се Србија полако врати у политичке институционалне токове.
Стојановић указује да се чека избор новог председника Скупштине и нада се да ће се онда играти по правилима и да неке ствари више неће бити могуће, мислећи пре свега на начин на који су се седнице водиле у ранијим сазивима. "Ја као политиколог сам сањао да народ оволико буде заинтересован за седницу Народне скупштине", истакао је Стојановић.
Као важно навео је и то што су представници власти, за разлику од случајева претходних година, осудили чин насиља.
Вулетић је као значајно истакао то што, за разлику од претходних година, сада постоји снажна опозиција. "Али оно што сада суштински имамо, то је, дакле, да опозиција репрезентује ових 1.700.000 гласова, и то је нешто што мислим да је јако важно и што ће стабилизовати прилике, политичке прилике у земљи", рекао је Вулетић.
Говорећи о медијској поларизацији, Вулетић је оценио да су многи на данашњој седници први пут имали прилику да чују и другу страну.
Етика и морал као клизав терен
Када је реч о повратку интересовања грађана за политику, Живковић каже да је то на неки начин кулминација 14-годишње власти СНС-а, која је успела да негативно активира онај други део Србије и повуче га да се више заинтересује за политику.
"Мени се чини, иако је морализација и етика клизав термин када говоримо о политици, да су етичка питања била прва која су генерисала оволику пажњу сада према политици, то јест генерисала тако снажан отпор према СНС-у. Зато што је СНС пре свега пао на једном питању перципиране или реалне, дакле, доживљености етичког краха, дакле, недостатка морала у политици", рекао је Живковић.
Али та питања етике и морала, додаје, она ће већ од неке следеће, друге, треће скупштине пасти у воду, изаћи у други план, зато што онда исплививају политичка питања о којима морамо да се изјашњавамо.
"Дакле, ми имамо то враћање сад морала и етике на неки начин, али питање је колико је то одрживо. И друга ствар, питање је колико ће ова организациона форма директне демократије опстати", оценио је Живковић, подсетивши на пример Покрета пет звезда у Италији, који је имао неку врсту директне демократије, али је постао стандардна парламентарна странка како је улазио у институције.
Ко ће први да се "поцепа"
Стојановић сматра да ће студентска листа у овом тренутку сигурно остати оваква каква јесте, јер има обавезе према студентима и бирачима, док се не заврше неки важни послови. "А ту пре свега мислим на обрачун са криминалом и корупцијом, који је цветао и био 'најбољи' производ који је ова земља имала у претходних 14 година", рекао је Стојановић.
"Ја бих рекао да неће доћи тако брзо неке претерано велике теме на којима посланички клуб може да се супротставља међусобно, једни другима", додао је Стојановић.
Реагујући на тезу о снажној опозицији, Стојановић је указао да је СНС освојио 1.700.000 гласова уз помоћ многих недемократских метода, потпуне медијске доминације и пропагандних медија и потпуне контроле политичког живота у јавном сектору и у свим малим местима по Србији.
"Иако су многи говорили ‘Студентска листа ће да се поцепа’ и тако даље, ја више очекујем да ће бити ових пребега из Српске напредне странке", истакао је Стојановић.
Ни Вулетић не мисли да ће се Студентска листа брзо распарчати.
"А када је реч о Студентској листи, такође не мислим да ће се она брзо рашчланити, а вероватно хоће, само не пре него што, такође, мислим, заврши неке послове са којима ће морати да се суочи у наредном периоду. А након тога, претпостављам да ћемо имати и неке нове изборе, где ћемо онда видети које ће странке се појавити, какве ће се групације појавити, и тако даље. Шта ће остати од садашње опозиционе странке? Видећемо, то зависи, заиста, од много фактора", рекао је Вулетић.
Избор председника парламента – академци или пи-ар машина
Кандидати за председника Скупштине су председавајући Стојан Раденовић и Александар Чупић, кога је предложила студентска листа. Говорећи о Чупићу, кога пореде са Николом Пашићем, Живковић каже да је Чупић спонтано стекао симпатије у народу и оставио утисак човека који велику пажњу посвећује етичким питањима.
"Дакле, с једне стране смо имали изузетно искусну, пр-ар утренирану машину СНС-а. Дакле, а са друге стране људе који су, као и нас тројица овде, из академског контекста, дакле, који могу да причају у одређеним емисијама, научним скуповима, предавањима. Али питање је како ће се снаћи у тој једној врло оштрој политичкој борби", рекао је Живковић.
"Али, знате, сад је то питање уопште, хајде да тако жаргонски кажем, да ли уопште овај наступ СНС-а ради. Дакле, да ли он успева некога, да ли та нека идеја о њима као искусним политичарима који знају да контролишу речи, да прате месиџ бокс, да шаљу одређене поруке, да ли је то нешто што српски електорат жели. На овим изборима смо добили, дакле, одговор је јасан: 2,4 милиона или колико већ људи, да то не желе", додао је Живковић.
Ко има "шлифа" за све
Вулетић очекује да се временом искристалише одређени број људи који ће постати политичари у оном смислу речи на који смо навикли.
"Али и ту сам сагласан. Не бих се кладио на господина Гашића, јер начин на који је он презентовао предлог студентске листе за избор – то је моје мишљење, али нисам сигуран баш да је већина људи најбоље разумела", рекао је Вулетић.
Стојановић сматра да морају да постоје људи који имају шлифа и за једно и за друго – и за професионалну политику и за струку у својим областима, којима ће се бавити када дођу на дневни ред.
"Тако да, можда ћемо за, не знам, годину дана овде да причамо како су потпуно неснађени ови професионални политичари у Скупштини, јер су потпуно изгубили битку са професионалцима из својих области који говоре са друге стране", рекао је Стојановић.
Питање потпредседника – демократија или јефтин пенал за СНС
Вулетић каже да му је у овом тренутку важније од председника ко ће бити потпредседници Народне скупштине. Не може да разуме, како каже, што се постављају услови ко може, а ко не може да буде потпредседник, уз аргумент о некој криминалној групи. Према Вулетићевим речима, то није парламентарна ствар, јер, можда ће се временом показати да су ти људи криминалци, али сада нису.
"Они су сада народни посланици, они представљају једну политичку странку, представљају опозицију", рекао је Вулетић.
"Постоје неки обичаји, добри обичаји, који се без неког ваљаног разлога не крше. А ја тренутно нисам чуо ниједан аргумент зашто би се то променило", истакао је Вулетић.
Стојановић би, како каже, замерио Студентској листи ако би за потпредседника изабрала некога ко је младост ове земље назвао усташама. Негира да је речено да је СНС организована криминална група, већ да није демократска странка, јер је њом управљао Александар Вучић, иако су посланици имали слободан мандат.
"Али некако само сад одједном су сви посланици слободни, сви морају све сами, а ниједан посланик без Вучићевог одобрења није дао изјаву 14 година", рекао је Стојановић.
Живковићу је нејасно инсистирање Студентске листе на одборима и потпредседничким местима. "Дакле, за мене је то само, просто, једно несналажење. То је јефтин пенал који дајете СНС-у да вам нешто замера", оценио је Живковић.
Пленуми пре и после победе
Што се тиче пленума, Живковић каже да никада није био поборник такве врсте самоорганизовања, али да је Студентски покрет доказао да је то нешто што је ефикасно довело до смене власти и што има велики демократски легитимитет, па томе, како каже, не може да спори нити да износи личне замерке директној демократији. Та пракса је, према Живковићевим речима, имала оправдања до дана пада Александра Вучића и СНС-а.
"Сад, са сваким даном, ми губимо то оправдање да то мора да буде нетранспарентно. Дакле, ја као грађанин ове земље желим да знам ко је у пленуму, где се он сазива, колико је било људи, колико ту људи одлучује. Не мора то студентски покрет да уради, не мора да удовољи мојој жељи, јер има невероватан демократски легитимитет. Али, сматрам да би то било добро за нашу демократију, да то сада постане транспарентније, јер мислим да више нема разлога да то не буде транспарентно", рекао је Живковић.
Реална снага СНС-а
Живковић оцењује да је одлука Александра Вучића да никога не кандидује на председничким изборима лоша за демократију у Србији и минус за СНС. Сматра да би било добро за српску демократију да на неким изборима у што скоријем року добијемо неку реалну слику шта је то електорат СНС-а, кога он представља, и да се онда, у складу са тим, успоставе нормалнији демократски односи у друштву.
"Нити је реална снага 1.700.000 СНС-а, али нити је СНС сад нека снага која је потпуно политички маргинална и која не представља никога", оценио је Живковић.
Вулетић каже да председнички избори у овој ситуацији немају ону тежину и да неће створити поларизацију какву су створили парламентарни избори. Очекује да ће излазност бити много мања уколико не буде и кандидата СНС-а.
Шта је демократија
Тест за српску демократију, сматра Вулетић, били би председнички избори који би били у пуном смислу демократски, шта год то значило. "То значи да, рецимо, СНС нема приговоре на то какво је медијско представљање и тако даље", појаснио је Вулетић.
Стојановић сматра да се реч демократија олако употребљава и да Србији изградња демократије тек следи. За њега, можда "100 пута важнија ствар од председничких избора" јесте када ћемо имати локалне изборе у свим општинама и градовима.
“Задржати актуелну локалну власт и не изазвати ванредне изборе, и не изменити политички систем локалне самоуправе, је једна велика грешка”, оценио је Стојановић.