Министарство правде: Упитан Извештај Комисије Врховног тужилаштва из више разлога
Министарство правде је поводом формирања, рада и Извештаја Ад Хок Комисије Врховног јавног тужилаштва о раду Вишег јавног тужилаштва (ВЈТ) у Београду, указало на законску обавезу поштовања права да се јавни тужиоци, пре објављивања, изјасне о налазима Извештаја, што у овом случају, како наводе, није било омогућено јавним тужиоцима.
У саопштењу Министарство правде наводи и да јавно изношење квалификација од стране члана Комисије, којима се прејудицира кривична или дисциплинска одговорност јавних тужилаца пре спровођења законом прописаних поступака и доношења одлука надлежних органа, доводи у питање поштовање њихових процесних права, али и нарушавања безбедности јавних тужилаца.
"Уставом и законом гарантована је самосталност тужилаца, правосудним законима прописана процедура контроле рада, одговорности и забрана непримереног утицаја на рад јавних тужилаца. То је основни принцип Устава и правосудних закона. Због тога Извештај поменуте Комисије Врховног јавног тужилаштва отвара низ питања", истиче се у саопштењу.
Указује се да се поставља питање због чега, уколико су наводи о неправилностима тачни, нису благовремено предузете одговарајуће мере и зашто надлежни органи нису обавештени о уоченим неправилностима.
Поред тога, постављају питање и зашто Врховни јавни тужилац није благовремено реаговала на уочене неправилности, укључујући и наводе о постојању такозваног "паратужилачког система", садржане у извештају.
Министарство правде тражи одговоре од врховног јавног тужиоца
Из Извештаја Комисије, како подсећају, произилази да све наводне неправилности трају дужи временски период, а познато је да је надзор вршен неколико пута последњих година.
"Зашто онда Врховни јавни тужилац није, као члан Високог савета тужилаштва, о томе обавестила Савет као надлежни орган и зашто ови проблеми у функционисању тужилаштва нису наведени у извештајима Врховног јавног тужиоца, који су достављени Народној скупштини 2024. и 2025. године", наводе из Министарства правде.
Поред тога истичу да одговорност не може бити селективна, већ да се мора утврђивати у складу са Уставом и законом, уз пуно поштовање самосталности јавних тужилаца и забране сваког непримереног утицаја на њихов рад.
Хијерархијска овлашћења унутар јавног тужилаштва, како су нагласили, морају се вршити искључиво у границама Устава и закона, уз пуно поштовање самосталности јавних тужилаца, процесних гаранција и надлежности органа овлашћених да одлучују о њиховој одговорности.
Недопустиво је, како су оценили, свако незаконито мешање у рад јавних тужилаца, као и прејудицирање одговорности мимо надлежног поступка.
"На значај поштовања Устава, закона и процесних гаранција подсећа и искуство реформе правосуђа из 2009. године, када су одлуке о неизбору великог броја носилаца правосудних функција биле предмет уставносудске контроле, а Уставни суд је 2012. године утврдио повреде поступка и њихових права гарантованих Уставом и законом. У правној држави Устав и закон важе једнако за све", наглашава се у саопштењу.
