Бешић за РТС: Пред Студентском листом велики изазов разградње партијске државе, следи озбиљан посао

Конститутивна седница Народне скупштине заказана је за 17. новембар. Очекује се потврђивање мандата посланика, избор председника и потпредседника парламента, чланова сталних скупштинских тела и делегација у међународним установама, као и именовање генералног секретара скупштине.

Након тога, почиње да тече рок од 90 дана за формирање Владе. До краја децембра морају бити одржани и председнички избори.

Професор Факултета политичких наука у Београду Милош Бешић рекао је за РТС да је конститутивна седница Народне скупштине по дефиницији замишљена као рутинска и да је њен циљ да се установи нови сазив парламента и да се именују председник и чланови радних тела.

"Тај чин је врло важан симболички чин и ми тог тренутка, успостављањем и избором нових људи у Скупштини, мислим на посланике и скупштинска тела, симболички се први степеник који Студентска листа треба да прескочи, успостављање власти, дешава", навео је Бешић.

Додао је да је Студентска листа водила деперсонализовану кампању, а да овог тренутка политика улази у зону персонификације.

"Напросто морате из те зоне где ништа није лично да преведете у језик реалне политике, где морате да изаберете некакве реалне људе који ће бити председник Скупштине и који ће бити на другим местима, генерални секретар и тако даље. Ми сад улазимо у једну зону где ће се први пут грађани, нарочито они који су подржали Студентску листу, да упознају и да препознају персонификоване лидере Студентске листе", истакао је Бешић.

Оценио је да је то само почетак и да следе председнички избори до краја године и да је занимљиво што, за разлику од претходног периода, уопште не знамо ко би могао да буде кандидат Студентске листе.

"Почетак једног дугог процеса"

Бешић је објаснио да је тренутак успостављања Скупштине само почетак једног дугог процеса који има велики број изазова који су пред представницима нове власти и који могу бити посматрани кроз неколико нивоа.

"Први ниво биће сам рад Скупштине. Ја немам никакве сумње да ће тај рад Скупштине, када је реч о доскорашњој власти, а од скора опозицији, они ће бити, рекао бих по свему чему смо сведочили, врло деструктивни, врло агресивни. Мислим да ће наставити са том стратегијом оспоравања власти и да ће наставити са том врстом оспоравања пута којим се земља креће и наравно све то уз познат речник увреда какав смо имали прилике да гледамо", оценио је Бешић.

Додао је да сматра да ће опозиција бити фактор који ће покушати да дестабилизује рад Скупштине у мери у којој је то могуће и да ће врло бити интересантно видети како ће представници Студентске листе одговорити на све то, имајући у виду да немају парламентарно искуство.

Бешић је истакао да након тога следи озбиљан посао, пошто је програм Студентске листе заправо један озбиљан систем успостављања државе.

"Реч је о успостављању система на начин да негирате оно што је била, фактички, партијска држава са израженим моделом ауторитарне владавине. У том послу биће јако пуно изазова и остаје да видимо како ће представници Студентске листе решавати све те проблеме", навео је Бешић.

Додао је да након тога следе друге ствари које се тичу унутрашње и спољне политике земље, економије и начина на који ће институције и надлежни органи одговарати на врло конкретне изазове, као што је питање НИС-а и стабилности курса динара.

"Биће врло занимљиво видети какви ће бити и политички ставови, али и конкретне политике коју ће представници Студентске листе, али и нова Влада, коју очекујемо, ја верујем, релативно брзо, много брже од тог рока од 90 дана колико је законски предвиђено, дакле видећемо како ће они одговорити на сва та питања", навео је Бешић.

"Србија је била једна врста партијског феудализма"

Професор Бешић је истакао да смо у последњих 14 година имали интензиван процес заробљавања државе од стране једне партије.

"Србија је још увек, а доскора је то био много више случај, била једна врста партијског феудализма, партијске државе, са некаквим врховним ауторитетом који је тим системом управљао на један неинституционалан и недемократски начин. Када имате 14 година интензивне градње таквог партијског система или партијске државе и при чему се та партијска држава наслања на искуство партијских држава из претходног периода, од деведесетих година, сада имамо први пут, рекао бих, чисту ситуацију и политичког актера, мислим на Студентску листу, која јасно жели да прекине са том праксом. То ће да буде веома тежак посао, верујте ми", навео је Бешић.

Додао је да, чак и да су све структуре кооперативне, постоји нека врста инерције система да се реагује на партију и ауторитете и да то улази на ниво политичке културе и комуникације.

"Тај модел где ви чекате шта вам партија каже да урадите у некој институцији или чекате да ауторитет кључни те партије донесе неку одлуку коју ви хијерархијски спроводите надоле, врло често у зони против закона или на граници онога што би било законски дозвољено. Дакле, разградња тог система је највећи посао, ако мене питате, који треба да обави Студентска листа и мислим да је то најважнији посао са становишта подршке самих грађана коју су добили представници Студентске листе", оценио је Бешић.

Сам ток процеса, додао је, зависиће од персоналних решења, добре воље и проактивности и да је сан и циљ сваког демократског и институционалног уређења креирање свих институција да не буду партијске, већ професионалне.

"То није нешто што може да се постигне преко ноћи. Нема никакве сумње да ће бити пуно напора и нема никакве сумње да тај циљ никада не можете да остварите до краја. Увек ће бити нека зона која ће на неки начин да доводи у питање један функционалан систем демократије која оперише на основу професионализованих институција које су удаљене од партија. Не могу бити удаљене од политике, јер чујем често тезу како да буду неполитичке, то је немогуће, али непартијске, дакле, то је могуће", нагласио је Бешић.

Истакао је и да је важно да се избегне замка уласка у нове партијске системе.

"Ако хоћете да посматрате од 1990. па на овамо, ја сматрам да ви никад нисте имали прави вишепартијски систем, већ да сте имали смену једнопартијских система. Напросто, навика да једна партија замени другу партију, онда она зароби државу, онда дође након ње нека нова партија, онда она зароби државу. Та врста заробљавања државе од стране партије и решавање тог проблема на начин који су студенти замислили, да је највеличанственији циљ који се може остварити након промена које су нас задесиле", навео је Бешић.

"Могуће је да ће СНС одустати од председничких избора"

Говорећи о предстојећим председничким изборима, Бешић је навео је да је могуће да ће Српска напредна странка одустати од те трке зато што немају кандидата и да би катастрофално изгубили ту председничку трку.

"Они да су којим случајем добили ове изборе, они би имали јако пуно проблема са тим председничким изборима. Они су направили један ауторитаран модел где се један човек пита за све и где ви немате никакву кадровску алтернативу за кључне функције. Све и да су добили ове изборе, на срећу нису, они би имали велики проблем да имају тог кандидата", рекао је Бешић.

Оценио је да ће њихова стратегија бити опструкција и ометање постојеће власти и да ће они то чинити проактивно.

"Они морају да уђу у зону одговорности за све што је чињено у протеклих 14 година, али из те зоне одговорности, њихов начин делања неће бити да се бране, они ће нападати, ту нема никакве сумње. Нападаће са неких метаполитичких становишта. Дакле, наместо да објасне зашто је намештен тендер у којем посао није обављен, а без погодбе је исплаћен новац, наместо тога је њима много лакше да воде политичку битку на начин да кажу да су представници Студентске листе издајници српског народа, онај њихов познат репертоар оптужби да је то конспирација која долази из других земаља", навео је Бешић.

Истакао је да би први одговор Студентске листе на то требало да буде стриктно поштовање закона и процесуирање свих ствари које су се дешавале и да ће на тај начин добар део аргумената СНС-а пропасти.

Бешић је рекао да ће председнички избори бити занимљиви и да сада имамо нову парадигму.

"Ми немамо искуства како то функционише када немате партијско вођство и када немате наглашеног лидера који све то води. Како ће то оперативни да функционише, мислим да ће бити веома занимљиво да видимо. У тој врсти деперсонификације политике и департизације политике ми сада очекујемо, имамо релативно брзо председничке изборе, да видимо ко ће бити кандидат за председника Студентске листе. Немају наглашеног лидера, немају напросто ту врсту препознатљивог партијског обрасца где ви можете да нагађате макар ко ће бити кандидат за председника", истакао је Бешић.