Миливојевић: Значај Покрета несврстаних и принципа међународног права све већи

Говорећи о структури присутних званица, Зоран Миливојевић је навео да у Београду неће бити окупљене све чланице Покрета несврстаних, већ представници одабрани у складу са значајем и симболиком обележавања 65. годишњице.

"Ту је тројка која, по правилима Покрета несврстаних, председава: Уганда је актуелни председавајући, претходни председавајући био је Азербејџан, а следећи ће бити Узбекистан. Ту су и најзначајније земље чланице, међу којима су и оснивачи Покрета, односно земље које су учествовале на Београдској конференцији. То су, између осталих, Индија, Египат, Гана, Индонезија и Гвинеја, као и одређени број посматрача. Тако се, по једном избору, заокружује целина Покрета на једном месту и ова годишњица обележава на начин који показује његов континуитет“, навео је Миливојевић.

Опстанак Покрета несврстаних потврђује његову виталност

Указујући на дуговечност Покрета несврстаних, Миливојевић констатује да опстанак те организације, после шест и по деценија потврђује њену стабилност и нераскидиву везу са савременим глобалним токовима:

"И сама чињеница да је он после 65 година жив данас, да функционише и да нема смањења броја чланица, показује његову виталност, али и његов међународни значај, значај принципа на којима почива и значај као субјекта глобалних односа", навео је он.

Миливојевић је оценио да Покрет несврстаних има будућност и да ће његов значај у међународним односима у наредном периоду бити све већи. Како је навео, томе доприноси и све значајнија улога колективног Југа, али и јачање значаја принципа међународног права и вредности на којима Покрет почива.

"Како време иде, и сама ова конференција код нас у Београду показаће да он има будућност и да се без њега убудуће не могу посматрати међународни односи. Посебно зато што улога колективног Југа, како интересна, тако и организациона и функционална, добија на тежини. С друге стране, и принципи међународног права и принципи на којима почива Покрет добијају на тежини у периоду који је пред нама", рекао је Миливојевић.

Три кључна интереса Србије

Организовањем скупа у Београду, Србија показује да су принципи на којима је Покрет несврстаних заснован 1961. године, ослоњени на Бандуншку конференцију из 1955. године – суверенитет, територијални интегритет, немешање у унутрашње послове, равноправност и мирољубива коегзистенција – уједно важни елементи њене спољне политике.

Миливојевић је истакао да Србија у организацији скупа види најмање три групе интереса.

"Што се Србије тиче, она има бар једно три групе интереса. Једно је да се ти принципи реафирмишу, и то је први политички интерес, имајући у виду да је принцип суверенитета и територијалног интегритета у приоритету нашег државног и националног интереса.

Друга ствар је што је то прилика да ојачамо наше односе са земљама које ће бити на конференцији. Највећи број несврстаних не признаје самопроглашену независност такозваног Косова, тако да ћемо у билатералним сусретима сасвим сигурно реафирмисати тај елемент са земљама које стоје на тој позицији.

Осим тога, унапредићемо билатералне односе, јер је то наш стратешки интерес – Африка, Азија, Латинска Америка. И трећа ствар, ако хоћете, то је афирмација међународног положаја Србије", рекао је он.

Шира дипломатска платформа за Србију

Додатну тежину разговорима даје чињеница да ниједна од земаља које чине актуелну председавајућу тројку Покрета – Уганда, Азербејџан и Узбекистан – није признала независност такозваног Косова.

Кроз билатералне сусрете са представницима тих и других земаља, Београд настоји да додатно ојача дипломатске односе и обезбеди ширу платформу за наступ уочи предстојеће Генералне скупштине Уједињених нација у Њујорку.

Притисци на мање државе имају елементе неоколонијализма

Анализирајући глобалне односе и савремене изазове, Миливојевић је оценио да се притисци великих сила и угрожавање суверенитета мањих земаља могу препознати и у облику новог неоколонијализма.

Наводећи примере из Африке, Венецуеле и региона, посебно се осврнуо на ситуацију у Босни и Херцеговини.

"У случају Босне и Херцеговине присутан је покушај да се њом руководи преко бонских овлашћења. Недозвољавање да три конститутивна народа и два ентитета, у складу са изворним Дејтоном, одлучују о својој судбини има елементе неоколонијалног понашања и елементе покушаја неких сила да на тај начин руководе једном државом која и до данас није суверена, управо због елемената који не дозвољавају да она функционише суверено", рекао је он.

Државни национални интерес у првом плану

Миливојевић је у емисији Првог програма Радио Београда У средишту пажње оценио да се исправност спољнополитичког курса Србије најбоље види у пракси.

"Нема боље потврде за то него што су актуелни међународни односи и сукоби којима смо сведоци за политику која представља личну карту Србије. А то је државни национални интерес у првом плану, даље војна неутралност и политичка независност. Дакле, нема боље потврде него управо овоме где се сад налазимо", закључио је Миливојевић.