Нова хапшења због Рачка отварају бројна питања – може ли се судити на основу телевизијских снимака

Током јучерашњег дана на територији Штрпца и Гњилана ухапшена су петорица Срба због, како се наводи, догађаја у Рачку из јануара 1999. Kако је саопштено из приштинског тужилаштва, кључан доказ су снимци агенције Асошијејтед прес од пре 27 година. Адвокати ухапшених сматрају да тврдње из оптужнице немају правно утемељење.

Новинарка и уредница РТС-а Слађана Зарић, ауторка филма "Досије Kосово – Рачак", каже да је посебно забрињава чињеница да се као доказни материјал користи архивски снимак који је и сама користила у документарном филму.

"Изненађена сам да су људи ухапшени само зато што су били припадници полиције. У питању је архивски снимак Асошијејтед преса који прати једну легитимну полицијску акцију. Људи нису ухапшени зато што постоје неки нови докази“, истакла је Зарићева.

Указује да је приштинско тужилаштво цео поступак назвало "Рачак 2", што би, како каже, подразумевало појаву нових чињеница, али да се у стварности то није догодило.

"Када поново покрећете целу ту причу и именујете један процес бројем два, онда некако очекујете да ћете добити некакве нове доказе за почињени ратни злочин. Међутим, овде су људи ухапшени само зато што су били припадници полиције из Урошевца и што су имали пушку у једној легитимној борби против терористичке јединице ОВК", рекла је Зарићева.

Рачак био један од темеља оптужнице против Слободана Милошевића

Подсећа да је случај Рачак био један од темеља оптужнице против Слободана Милошевића пред Хашким трибуналом и да је највећи број сведока изведен управо како би се утврдиле околности тог догађаја.

"Ако Хашки трибунал, са свим својим истраживањима и могућностима, није могао да докаже да је у Рачку био злочин, ја заиста не знам како неко може да буде оптужен за злочин на основу једног снимка који не показује ништа друго осим да су то били припадници Посебних јединица полиције", рекла је Зарићева.

Нагласила је и да су поједини некадашњи припадници српске полиције, који већ годинама живе у Београду, Нишу или Ваљеву, добили судске позиве на кућне адресе.

"То је нешто што је мени заиста страшно. Разговарала сам са људима који су били учесници тих догађаја и они су на своје кућне адресе у Београду, Нишу или Ваљеву или где живе добили позиве за суд", навела је Зарићева.

Пашић: Не може се водити истрага на основу телевизијских снимака

Адвокат и бивши војни тужилац Драган Пашић сматра да поступци који се воде немају упориште ни у међународном ни у домаћем праву.

"То што су они носили оружје и што су били припадници Посебних јединица полиције у оквиру је легалности и легитимитета. Не може се водити истрага на основу новинских архива и медијских натписа“, истакао је Пашић.

Према његовим речима, услед недостатка материјалних доказа, косовско тужилаштво прибегава поступцима који имају пре свега политички циљ.

"У компензацију због недостатка материјалних доказа, очигледно да се косовско тужилаштво одлучило за нешто што представља политички, а не правни циљ", навео је Пашић.

О случају "Рачак 1": Спорно је све

Осврћући се на најављено суђење у одсуству за 21 особу у предмету "Рачак 1", Пашић истиче да је спорна и сама процедура.

"Спорно је све. Спорна су суђења у одсуству, спорна је истрага. Све се заснива на антиправу. Није обезбеђено право на правично суђење лицима којима се суди у одсуству", поручио је Пашић.

"Очигледно се, услед недостатка доказа, пре свега материјалних доказа, прибегава оваквом начину решавања конфликата. Не може се на овакав начин вршити ревизија историје, а то је, по свему судећи, политички мотивисан циљ", нагласио је Пашић.

"Рачак је био повод за почетак бомбардовања"

Говорећи о истраживању које је спровела током рада на документарном филму, Слађана Зарић каже да се ослањала на сведочења и документацију из Хашког трибунала, као и на форензичке налазе.

"Ја нисам била у Рачку и не могу да тврдим шта се тамо сто посто догодило. Али сам пренела сведочења људи који су били тамо и чињенице које су утврђиване у Хагу, укључујући форензичке налазе који говоре да су код страдалих пронађене честице барута, што значи да су користили наоружање“, навела је Зарићева.

Додаје да су током истраживања пронађени подаци који указују да су поједина тела померана након сукоба и да је село Рачак било снажно утврђено упориште ОВК.

"Оно што је евидентно јесте да су тела била померана и да су поједина пронађена у врло чудним положајима. Веома је важно знати да су управо из Рачка бројни терористички напади извођени и на српске цивиле и на српске полицајце", рекла је Зарићева.

Оцењује да се случај и данас користи у политичке сврхе и подсећа на његов значај уочи НАТО интервенције.

"Био је потребан повод. Када причамо о Рачку, морамо да знамо да је Рачак искоришћен као повод за почетак бомбардовања. Да није био Рачак, било би нешто друго", закључила је Слађана Зарић.