Ђурић у Бриселу: Желимо да ЕУ што пре укључи наш регион у шенгенски простор

"Фрустрирајуће је да имамо тврде границе на сваких 150 до 200 км које буквално прекидају крвоток и живот људи, породица, али и економије, туризма, свега другог, и нема ниједног разлога да Европа већ овог лета не омогући да се откључа пун потенцијал укључивања нашег региона у Шенген", казао је Ђурић новинарима у Бриселу.

Према његовим речима, отварање пуног потенцијала Шенгена у региону, директно би довело до 50 милијарди евра нове економске активности, а не би умањило безбедност Европске уније и безбедност целог нашег континента.

"Напротив, смањило би тензије у нашем региону и било би јако корисно, као што смо и за брзо укључивање нашег региона у заједнички економски простор", рекао је Ђурић.

Он је рекао да је порукла Србије била и да рапидне промене у свету налажу да Унија у своје редове без одлагања прими државе које још нису чланице.

Ђурић је оценио да Европа данас, суочена са ширим низом изазова, заиста ради на томе да убрза процес проширења ЕУ и нагласио да је порука Србије била и да она жели да види што је могуће брже отварање шенгенског простора за све земље региона.

Додао је да су неки од министара позитивно реаговали и подржали те ставове и истакао да је укупан тон расправе био пристојан и са поштовањем према Србији.

"Надам се да ће наш процес европских интеграција да настави да напредује, без обзира на све идеолошке понекад и политички мотивисане притиске којима је наша земља из појединих центара неретко изложена", рекао је Ђурић.

Глобалне околности без преседана

Шеф српске дипломатије, говорећи о темама састанка, оценио је да морамо да се адаптирамо на глобалне околности које су, како каже, заиста без преседана.

"Ја сам говорио о томе да није било генерације која се истовремено суочила са успоном вештачке интелигенције који је еквивалент новој индустријској револуцији, успоном друштвених мрежа који је еквивалент ономе што је била Гутенбергова преса и проналазак штампарске машине, и да у исто то време имамо потпуни прекид или промену глобалног геополитичког поретка", рекао је Ђурић.

Такође, указао је да се Србија издваја међу државама које још увек нису чланице ЕУ, по економским, демографским и геополитичким карактеристикама, као земља која има 53 одсто регионалне економије и као земља која најбрже расте када је реч о економији у претходних више од једне деценије.

Додао је и да је на састанку говорио о ситуацији у Босни и Херцеговини, где је, како је рекао, настојао да на пристојан начин заштити српски интерес од оних који желе да прикажу само Републику Српску као јединог или као главног кривца за тешке унутрашње односе у БиХ.

"Србија је увек била на страни стабилности, увек била и остала на страни Дејтонског споразума, али Србија најчвршће могуће стоји на становишту да народи у Босни и Херцеговини треба да буду ти који опредељују судбину ове државе, не било ко са стране", поручио је министар.

Нагласио је да је страна помоћ увек добродошла, али да тежишни посао мора да буде обављен између политичких актера у БиХ.

"Понављам, Србија је показала у претходне три деценије колико доприноси тој нормализацији односа, спречавајући на неки начин да ствари оду изван контроле, барем када је реч о ономе на шта ми можемо да утичемо", рекао је Ђурић.

Такође, шеф српске дипоматије је указао да је током састанка било дискусије и о другим отвореним питањима у региону, као и о дијалогу Београда и Приштине, истичући да је подсетио да Заједница српских општина није формирана дуже од једне деценије, као и да је то била обавеза која је у Бриселу потписана и договорена.

"Био сам и сведок тога 19. априла 2013. године. Представници Приштине покушали су да Србију окриве за различите регионалне проблеме и прикажу је као извор нестабилности у нашем региону", рекао је Ђурић.