Самоопредељење бира новог председника, свесно кршећи устав у Приштини

У првом кругу гласања за Фериде Рушити гласала су 63 посланика од 64 присутна.

Опозиција бојкотује избор новог председника, а председница скупштине Аљбуљена Хаџиу прекинула је седницу након првог гласања и заказала је наставак за сутра у 10 часова.

Фериде Рушити је директорка Центра за рехабилитацију жртава тортуре, док је Хатиџе Хоџа докторанткиња на Филолошком факултету Универзитета у Приштини и део је Покрета Самоопредељење од 2010. године. Била је посланица у два мандата.

У уторак у поноћ истиче рок за избор новог председника. У супротном, према одлуци Уставног суда, скупштина ће бити распуштена и расписани нови избори.

Почетак избора новог председника без кворума у опозицији оцењују тешким кршењем устава. Из невладиног сектора осуђују покушај да се настави са избором председника без испуњавања уставом прописаног кворума.

"Таква акција директно крши темеље уставног поретка и функционисања парламентарне демократије. Одлуке и пракса Уставног суда јасно су разјасниле стандард који се мора поштовати, према којем је утврђено да поступак избора председника захтева учешће најмање две трећине свих посланика у првом и другом кругу гласања, док се тек након испуњења овог услова поступак наставља у трећем кругу. Сваки покушај да се заобиђе овај уставни поредак и да се председник изабере са ограниченим бројем посланика у сали представља јасно кршење Устава и намерно искривљавање уставних принципа. Штавише, не постоји правни основ који дозвољава смањење кворума на основу тврдњи о недостатку посланика", наводи се у реаговању Института.

За избор председника потребно 80 посланика

Фериде Рушити је директорка Центра за рехабилитацију жртава тортуре, док је Хатиџе Хоџа докторанткиња на Филолошком факултету Универзитета у Приштини и део је Покрета Самоопредељење од 2010. године. Била је посланица у два мандата.

У скупштинској сали присутни су билиједино посланици покрета Самоопредељења и странака мањинских заједница, којих укупно има 66, док је за избор председника потребно присуство две трећине, тј. 80 посланика.

Опозиција је бојкотовала и вечерашњу, другу по реду данашњу ванредну седницу скупштине, објашњавајући да се о председнику не расправља, већ гласа по унапред постигнутом политичком договору.

Пошто претходног споразума нема, на ванредној седници се нису појавили посланици опозиционе Демократске партије, Демократског савеза, Алијансе за будућност, Српске листе и других странака.

Рок за избор новог председника је до 28. априла у поноћ. Ако председник не буде изабран, парламент ће према одлуци уставног суда бити распуштен и аутоматски ће бити расписани нови избори.

Самоопредељење већ имало два кандидата

Покрет Самоопредељење имао је два кандидата за председника. Гљаукa Коњуфцу и Фатмиру Кољчаку опозиција није подржала, залажући се за кандидата који би био политички уједињујућа фигура. Коњуфца и Кољчаку су вечерас повукли кандидатуре.

Председница парламента и вршилац дужности председника Аљбуљена Хаџију рекла је на претходној седници да "одсуство опозиције производи директне последице, блокирајући уставну процедуру и гурајући ка непотребној кризи".

"Не судим о било чијим политичким мотивима, није у мојој улози као председнице парламента да то чиним. Међутим, моја је обавеза да заштитим уставно функционисање ове институције, јер је пресуда Уставног суда дефинитивно разјаснила питање – посланици су обавезни да буду присутни и гласају на седници", рекла је Хаџију.

Опозиција без кандидата

На позиве покрета Самоопредељења опозиција није предложила своје кандидате за председника без претходног политичког споразума, што је Аљбин Курти оценио одбијањем опозиције да изабере новог председника, оптужујући је да уводи друштво у нову нестабилност.

"Ниједно име нисмо добили, а гарантовали бисмо да једно од њих буде победник. Могли су да доставе три имена и да нас тестирају. Нису. Циљ је да се оштети Самоопредељење како би на новим изборима добило мање посланика", рекао је Курти.

Пренео је да на састанцима опозиција никада није поменула ниједно име.

"Морао сам да поменем имена са маштом како би разговор могао да постане конкретан. Поменуо сам имена на састанцима, они их нису поменули. Поменуо сам и имена тих странака. Не могу више од тога да урадим", рекао је Курти на вечерашњој ванредној седници скупштине.

Неозбиљан процес и манипулација

Уочи седнице председник Демократске партије Бедри Хамза изјавио је да је досадашњи процес неозбиљан и са циљем манипулације, упозоравајући да би створена ситуација могла довести до нових избора.

"Вечерас, након два дана дискусије о избору председника, Скупштина би требало да гласа о избору председника. Ово је неозбиљан чин са циљем манипулације, који не даје резултате и ситуација која води до избора. Једина адреса која води до избора је покрет Самоопредељење и господин Курти", рекао је Хамза.

Шеф парламентарне групе Алијансе за будућност Бесник Тахири рекао је да се не сећају да су имали седницу са дебатом о председнику и да то није у пракси парламента.

Председник Демократског савеза Љумир Абдиџику рекао је да је позив за седницу "пропагандна представа" Самоопредељења и потврдио да неће учествовати на седници.

Сутра се завршава уставни рок за избор новог председника, који би на том месту заменио Вјосу Османи, којој је почетком овог месеца истекао петогодишњи мандат.

Без консензуса

Посланици опозиционих странака су критиковали позив председнице парламента, Аљбуљене Хаџију, која је посланицима пренела да је важно да буду присутни на седници.

Посланик Демократске партије Аријан Тахири изјавио је да недостатак политичког договора води у нову ситуацију.

"Не познајем 'Занзибар', али знам да Косово никада није имало овакву кризу око избора председника. Ово је први пут да идемо на изборе због недостатка консензуса", рекао је Тахири.

Након избора 28. децембра прошле године, покрет Самоопредељење је формирао владу са Куртијем на челу. За председницу скупштине изабрана је Аљбуљена Хаџију из Самоопредељења, која од 5. априла обавља и функцију председнице на централном нивоу.

Странке Албанаца нису пронашле консензус о кандидату који би обезбедио учешће најмање 80 посланика у процесу гласања за председника. Избор председника је могућ у три круга гласања. У прва два круга избор је могућ ако свих 80 гласа, а у трећем кругу председник може бити изабран гласовима 61. посланика, али уз присуство 80 посланика у сали.

Медији у Приштини најављују да, ако председник не буде изабран до сутра у поноћ, Устав захтева да превремени избори буду одржани у року од 45 дана. На основу ових рокова, најранији датум када би гласачи поново на биралишта је 7. јун. Ако до нових избора дође, влада ће радити у техничком мандату.