Узурпација дедовине Срба на КиМ: Правна борба без краја – фалсификати, трикови и споро правосуђе

Милисав Живаљевић, један од расељених Срба којима је земља отета, из Пећи је морао да побегне 1999. године и сада живи у Краљеву. По повратку на КиМ, његова дедовина имала је "нове власнике".

"Распитивао сам се да ли је неко од мојих продао земљу тим људима, и код пријатеља Срба и Албанаца. Ништа нисам сазнао ни од њих ни од суда. Мукотрпно сам нашао предмет и жалио се суду. Узурпирали су ми 42 ара. Нећу одустати од своје имовине", прича за РТС Живаљевић.

Према његовим речима, на његовм земљишту саградили су кућу коју оградили капијом високом два метра, тако да не може да се приђе.

"Покушао сам да решим спор на суду са адвокатом Дејанем Васићем, али људи са којима се спорим нису дошли на суочавање. Много је људи из Пећи којима је узурпирана имовина. Прети ми хапшење ако одем на своју имовину", истиче Живаљевић.

Спорост правосуђа

Адвокат Дејан Васић рекао је за РТС да је отимање земље Срба на КиМ помоћу лажних исправа пракса која је почела после рата, те да је било много случајева у којима се фалсификатима долазило до туђе имовине.

"Почео сам тиме да се бавим још као приправник и радио сам много таквих предмета. То се дешавало и раније, али томе није било посвећено довољно пажње. Из моје праксе, уз много труда и напора, успео сам да решим више од 90 одсто таквих предмета, уз помоћ колега", указује Васић.

Према његовим речима, постоји системски проблем, што показује и пример да је 2025. године добио одлуку по жалби из 2007. године, односно да је било потребно 18 година да се предмет реши.

"Потребно је да се на Косову спроведе реформа правосудног система у делу који се односи на парничне поступке, јер проблем није само отета земља Срба, већ и парнице уопште. Разлог је мањак судија, али и њихова недовољна обученост, посебно у Апелационом суду", наводи Васић.

После узурпације и оптужба за наводне ратне злочине

Васић истиче, такође, да полиција на КиМ излази у сусрет кривичним пријавама, али да је систем спор и да се предмети предуго развлаче, што ствара утисак да су људи немоћни.

"Неретко се дешава да Србин који пријави особу која му је узурпирала земљиште буде пријављен од стране узурпатора и заврши у затвору под оптужбама за наводне ратне злочине", каже адвокат.

Напомиње, такође, да пуномоћја оверава код нотара у Црној Гори, јер се тамо оверена документа признају на КиМ, док се она из Србије не признају.

Додаје да је катастар на Косову и Метохији "посебна прича", јер су књиге 1999. године измештене, а потом и мењане.

"Катастарске књиге на КиМ су проблематичне. Враћене су из Србије и сада треба да се ускладе. Трикови за отимање земље су бројни, али не губим наду да ће се организованим и квалитетним радом такви проблеми отклонити", закључује адвокат Васић.