Апостоловски: Потребна интелигентна национална политика; Митровић: Кључне теме не смеју да деле

Кроз изборе треба да се покаже воља народа и правац којим Србија треба да иде, сагласни су саговорници, указујући да политичка сцена у земљи није једноставна. Иако се сви актери декларативно залажу за дијалог и демократију, у пракси су њихови ставови често супротстављени, а део политичких актера одбија разговоре, упркос позивима који долазе са највиших адреса.

Све се то одвија у сложеним међународним околностима, које додатно усложњавају унутрашњи политички дијалог.

Апостоловски: Криза захтева национални договор

Новинар Александар Апостоловски сматра да је спољнополитички курс Србије тренутно највећи изазов.

"Сматрам да је спољно-политички курс земље најизазовнији јер је тренутна криза у свету вероватно најтежа после Другог светског рата. Овај разговор је потребан како би се постигао минималан национални консензус око кључних питања", истиче Апостоловски.

Он подсећа да у Србији консензус углавном изостаје, што, како каже, има историјске корене.

"Кроз историју се показало да наше политичке елите често нису препознавале шта се у свету дешава – од пуча 27. марта до пада Берлинског зида – и какве су последице због тога биле. Сада, када су најтруснија времена у више деценија, ми не налазимо за сходно да седнемо и нађемо формулу која ће уклопити Србију у глобална дешавања", наглашава.

Додаје да је неопходна "интелигентна национална политика, не само страначка", што је, како каже, препознато и у позиву на дијалог.

Митровић: Безбедност и КиМ теме око којих нема подела

Професорка ФПН Драгана Митровић указује да су кључне теме о којима би морало да постоји јединство – безбедносна политика, територијални интегритет и положај Срба у региону.

"Главни изазови су безбедносна политика, очување територијалне целовитости, враћање питања КиМ у УН и заштита нашег народа у окружењу. То су питања око којих би сви требало да имамо исто мишљење како бисмо избегли акутне безбедносне кризе", наглашава професорка.

Ипак, додаје да се ставови странака већ знају, али да је важно да буду изнети у директном разговору.

"Неће доћи до потпуног поверења, али сви ти ставови могу бити изречени у разговору код председника. Огроман је притисак споља, често супротан нашим интересима, а није тешко документовати како поједине странке те ставове заступају у домаћој и међународној јавности", каже Митровић.

Дијалог под притиском и политичке тактике

Апостоловски оцењује да је понашање појединих странака део политичке тактике коју ће на крају оценити грађани.

"Опозиционе странке имају право да одбију позив, али то је последица атмосфере у којој се свако ко седне за сто и разговара проглашава за издајника", сматра Апостоловски, додајући да дијалог вероватно неће бити ограничен само на парламентарне актере.

Говорећи о могућим ванредним изборима, професорка Митровић оцењује да ће део опозиције бити против њих, док би нови политички актери могли да наступе самостално.

"Део парламентарне и ванпарламентарне опозиције биће против, док ће неке нове листе, попут студентске, покушати да наступе самостално, сматрајући да је дошло њихово време", наводи проесорка.

Додаје да је одлука о датуму избора у рукама владајуће коалиције и председника, на коме је концентрисана политичка снага те већине.

Кандидати и расположење бирача

Апостоловски указује да у јавности постоје крајње супротстављена очекивања од изборних резултата.

"Постоје два мишљења – да власт треба да освоји све или ништа, а оба су погрешна", каже он.

Осврћући се на недавно одржане локалне изборе, истиче да су протекли углавном мирно, уз мање инциденте који су, како каже, били преувеличани.

Професорка Митровић додаје да је висока излазност показала заинтересованост грађана за изборни процес и спремност да се определе за своју политичку опцију.

Када је реч о кандидатима, Апостоловски подсећа да се већ спекулише о могућим носиоцима листа.

"Ана Брнабић је рекла да из СНС-а желе Александра Вучића као кандидата за премијера, а са друге стране ректор Ђокић се потенцира као кандидат за председника. Ипак, кључни договори ће се водити иза кулиса", закључује Апостоловски.